Jedan kavić u Podgorici, valjda jedini od svih ima u meniju i stavku “neću ništa”, koja košta pola eura.
Ubrzo nakon što su, pod šifrom 119, u registar kasu ubacili “neću ništa”, očigledno želeći da ostanu u zakonskim okvirima i da državi plate porez, u lokalu su se odlučili da i čašu “česmovače” naplaćuju 50 centi. Nesvakidašnja poslovna politika posledica je gužvi koju gimnazijalci svakodnevno prave u kafiću, koji se nalazi uz samo školsko dvorište.
Konobari Radomir i Boris tvrde da se đaci kod njih osećaju kao kod svoje kuće i da neretko donesu hranu i piće, čak i zaspu u foteljama. "Dođe njih desetak, troje naruči kafu, a ostali uvek kažu 'neću ništa'", kazao je Boris.
On je istakao da je njegova ideja da se naplaćuje i “neću ništa”. “Jednog dana sam razgovarao sa kolegom i rekao mu da bi bilo super da se 'neću ništa" naplaćuje pedeset centi", kazao je.
Njihov razgovor, tvrde konobari, čuo je vlasnik Nikola Lakušić, kome se ideja dopala, pa je nova ponuda zaživela u lokalu. Ističu da od tada gimnazijalci retko kada naručuju "neću ništa" i "čašu vode".
Učenici drugog razreda Gimnazije Miloš i Katarina smatraju da je ovakav potez pametan. "Dođe po petnaest momaka, naruče dve kafe i prave bespotrebnu gužvu u kafiću", pojasnio je Miloš.
I gimnazijalci koji su prošle sedmice sedali u bašti tvrde da im se dopada nova ponuda i da im ljubazni konobari čak ispunjavaju muzičke želje, dok piju kafu na velikom odmoru. Lakušić, pak, nije bio raspoložen za priču o nesvakidašnjoj ponudi, kratko kazavši: “Od te ideje više nema ništa".
Pročulo se do DubrovnikaKonobari tvrde da je priča o specijalnoj ponudi kafića prešla granice Crne Gore, nakon čega su imali i nove goste.
“Pre mesec, dva, jedan dubrovački list je napisao članak o nama, pa je već sutradan naš lokal posetila grupa od desetak ljudi koji su naručili 'neću ništa' ili 'čašu vode'", kazao je Radomir. Tvrdi da su račun platili bez pogovora i da su ih posećivali i narednih dana.
(vijesti.me)
