Kroz istoriju, pre nego što se WC papir pojavio u današnjem obliku, bogataši su želeli nešto finije za svoju kožu pa su nakon obavljanja nužde koristili vunu, čipku ili konoplju.
Više od 70 odsto ljudi na svetu uopšte ne koristi WC papir. Ako taj postotak preračunamo u broj svetske populacije, ispada da ga ne upotrebljava više od pet milijardi ljudi. Mnogi ne mogu da ga priušte i danas posežu za lišćem ili vodom.
Pre pojave WC papira ljudi su za održavanje lične higijene koristili razne stvari. Uglavnom se radilo o lišću, travi, paprati, kukuruznim klipovima, kukuruzu, kori voća, školjkama, kamenju, pesku, snegu i vodi.
Bogati Rimljani brisali su se sunđerom pričvršćnim na štap koju su držali u kanti slane vode. Na kraju su međunožje osvežili ružinom vodicom.
Grcima je najdraža bila glina, školjke, a ponekad su posezali i za kokosovim ljuskama. Imućni Europljani su praktikovali da namaču ruke u luksuzne fontane pune tople vode. Eskimima su sneg i mahovina bili najpraktičniji, Vikinzima vuna, a Amerikancima klipovi kukuruza.
Prvi WC papir u rolni patentiran je u Americi 1891. godine. Osmislio ga je Set Viler. Prosečan čovek za jednu nuždu potroši osam do devet listića, ali ako njime brišu nos, skidaju šminku, čiste ogledala i ostalo, ta brojka se penje na 57 listića dnevno.
Prosečan čovek godišnje iskoristi sto rolni, što je oko 20.000 listića.
Da bi se osiguralo dovoljno WC papira za jednog čoveka tokom celog njegovog života, potrebno je poseći 384 stabla.
Dnevno se u svetu proizvede više od 83 miliona rolni. Tehnologija je toliko napredovala da neke kompanije posebnim mašinama pretvaraju iskorišteni fotokopirni papir u WC papir za zaposlene.
(Dnevnih.hr)
