Sa koincidencijama se srećemo svakog dana. Od toga da obučete istu košulju kao i vaš najbolji prijatelj, pa do toga da neplanirano naletite na nekog poznatog.
Ove koincidencije vam mogu delovati suviše trivijalno.
Ipak ono što ćemo vam ovde predstaviti su 18 istorijskih koincidencija za koje je teško poverovati da su istinite, iako su se zaista dogodile.
1. POČETAK PRVOG SVETSKOG RATA
Svi znamo da je povod za početak Velikog rata ubistvo nadvojvode Ferdinanda. Ali da li znate da je zapravo pokušaj atentata propao?
Bomba je raznela automobil iza njega. Kada je Ferdinandov auto krenuo drugom rutom, prošao je pored jednog od atentatora koji se zaustavio da kupi sendvič.
2. MONGOLSKA INVAZIJA JAPANA
Iako su pokušali da napadnu Japan dva puta, oba puta su morali da odustanu i da se vrate kući zbog pojave tornada.
3. LUIS I KLARK
Tokom ekspedicije na Divljem zapadu, dva američka oficira, Meriveder Luis i Wilijam Klark rešili su da pozajme od Indijanaca konje.
Pripadnica plemena Šošona je pregovarala sa lokalnim Indijancima u njiho ime, ali im oni nisu verovali.
U jednom trenutku ona je shvatila da je poglavica tog lokalnog plemena njen davno izgubljeni brat (ona je kao mala bila kidnapovana od strane drugog plemena). Tada je briznula u plač.
Luis i Klark su dobili svoje konje.
4. ABRAHAM LINKOLN I KENEDI
Linkoln je izabran kao član kongresa 1846, Kenedi tačno sto godina posle, 1946. Linkol je postao predsednik 1860, a Kenedi 1960 (zakletvu je polagao 1961). Obojica su pogeđana u glavu, u petak.
5. ENDRJU DŽEKSON
Kada je nezaposleni slikar Ričard Lorens pokušao da ubije Endrjua Džeksona (sedmi predsednik SAD), pištolj nije hteo da opali. Predsednik Amerike je onda počeo da tuče štapom svog atentatora. Onda je ovaj potegao još jedan pištolj. Ni ovaj nije hteo da opali, a obezbeđenje je već tada došlo i odvuklo Džeksona.
6. TALAS PROTIV ČESTICE
Tokom 1906. godine Džozeš Džon Tompson osvojio je Nobelovu nagradu za fiziku dokazavši da je elektron čestica. Njegov sin Džordž Tompson osvojio je Nobelovu nagradu iz fizike 1937. godine dokazavši da je elektron zapravo talas.
7. RAZNOSAČ NOVINA I ŠPIJUN
Ruski špijuni su koristili šuplje novčiće kako bi prenosili jedni drugima poruke u SAD. Jedan od tih novčića je ušao u slobodni opticaj.
Jednog dana raznosač novina je ispustio novčić koji se razdvojio i otkrio skriveni sadržaj. FBI i CIA nisu umeli da je rastumače. Onda su odneli jednom ruskom špijunu koji je prešao na američku stranu da protumači poruku.
Poruka je bila iz Moskve... namenjena baš njemu.
8. MUŽ EN HETVEJ
Muž glumice En Hetvej neodoljivo podseća na Viljema Šekspira (posebno kada nosi bradu). Čudno ili ne, tek Šekspir je imao suprugu koja ze zvala En Hetvej.
9. DENIS NAPAST
Denis Napast je imao dve verzije englesku, i američku. Osmisli su ga dva potpuno različita autora. Obe verzije su puštene 12. marta 1951.
10. KONFUZIJA OKO ZASTAVE
Sve do olimpijade u Berlinu 1936. niko nije uvideo da Haiti i Lihteštajn imaju indentičnu zastavu. Posle je došlo do ispravke.
11. KOINCIDENCIJA NA GROBLJU
Džon Par je prvi britanski vojnik koji je poginuo u Drugom svetskom ratu. Džordž Elison je bio poslednji. Iako nije bilo planirano, ali njihovi grobovi su na istom groblju, udaljeni samo par metara i okrenuti jedan ka drugom.
12. MARK ČEPMEN
Čovek koji je ubio Džona Lenona zvao se Mark čepmen. Kada je NBC rešio da uradi autobiografiju nekoliko godina potom, nisu primetili činjenicu da se glumac koji igra Lenona takođe zove - Mark Čepmen. Zbog pritiska javnosti izabrali su drugog glumca. Koincidencija je ostala - prvi glumac je zaista ličio na Lenona a nosio je ime njegovog ubice.
13. DVE BOMBE
Cutomu Jamaguči živeo je u Nagasakiju a radio u Hirošimi. Poslednjeg dana na poslu nuklearna bomba je pala na Hirošimu. Jamaguči je preživeo. Potom se vratio u Nagasaki. A onda je i tamo pala nuklearna bomba. Jamaguči je preživeo i nju.
14. ŽIVOT I SMRT
Kada je magazin "Lajf" (život) izdao svoj prvi broj na naslovnoj strani je bila slika bebe po imenu Džordž Stori. Naslov je bio - "Life Begins" (život počinje).
Kada je magazin "Life", 63 godine kasnije, izdao svoj poslednji broj rešili su da ponovo stave Džordža Storija na naslovnu. Ovoga puta naslov je bio - "Life Ends" (život se završio).
Nešto kasnije, istog meseca, Džordž Stori je umro.
15. UKRŠTENICA
Leonard Daves, britanski učitelj koji je sastavljao ukrštenicu u Dnevnom Telegrafu uključio je dve kodirane reči kao odgovore. Ustvari više od dve ali su dve nosile ime mesta gde će savezničke trupe biti iskrcane - Omaha i Juta. Britanski agenti su ga ispitivali misleći da je špijun. Ustanovilo se da se radilo samo o pukoj slučajnosti.
16. MARK TVEN I HALEJEVA KOMETA
Mark Tven rođen je nedugo pošto je Halejeva kometa prošla pored zemlje 1835. godine. Tven je jednom predvideo da će otići jednom zajedno sa njom.
Mark Tven umro je samo dan pošto se kometa vratila 1910. godine.
17. TOMAS KRAPER
Čovek koji je masovno proizvodio WC šolje zvao se Tomas Kraper. (Thomas Crapper, crapp - u prevodu znači sra*e).
18. TITAN I TITANIK
Morgan Robertson je 1898. objavio knjigu "Uzaludnost, ili olupina Titana). U ovoj knjizi opisano je kako je putnički brod po imenu "Titan" udario u ledeni breg i potonuo u Severnom Atlantiku.
To je bilo 14 godina pre potonuća Titanika.
