Grad Pariz je i dalje najposećeniji grad u Evropi i njega posećuje oko 40 miliona turista godišnje. Ali Pariz je veliki: šire područje grada broji oko 12 miliona stanovnika, tako da pravi Parižanin tek malo gunđa i u širokom krugu zaobilazi mesta u svom gradu gde zna da sve vrvi od turista.Ali jedan od 1,6 miliona stanovnika Barselone nema šanse da izbegne bliski susret sa oko 8 miliona posetilaca tog grada, a još manje šanse ima jedan od oko 550 hiljada stanovnika Lisabona – pogotovo od kako je glavni grad Lisabona i među mladima postao ‘in’, mesto koje svakako treba posetiti. Prošetali smo po nekoliko evropskih gradova kojima je turista zaista “na vrh glave”.
BarselonaVeć godinama se stanovnicima glavnog grada španske pokrajine Katalonije čini da navala turista u njihov grad svake godine postaje sve veća, naročito u stari centar grada i u okolna područja. Danas se u toj slikovitoj četvrti praktično svakog dana događaju ispadi pijanih turista, a problem su i stanovnici koji ilegalno nude smeštaj. Činjenica jeste da turizam čini čak 12% lokalnog biznisa, ali nedavna istraživanja pokazuju kako većina građana Barselone navalu turista smatraju “najvećim problemom” tog grada.Ada Kolo, nova gradonačelnica Barselone je odlučna da ograniči broj turista u tom gradu. Privremeno je ukinula izdavanje upotrbnih dozvola za nove hotele, hostele i privatni smeštaj, makar je konkretno pogođeno samo tridesetak novih zahteva. “Bilo je neophodno da počnemo da sređujemo neke stvari”, kaže ova nezavisna političarka.“Treba nam regulativa turističke ponude koja će uzeti u obzir i potrebe ljudi koji zaista žive ovde”, kaže gradonačelnica.
LisabonGlavni grad Portugalije je postao jedan od glavnih odredišta za takozvane “urbane turiste”. Osvojio je već nekoliko međunarodnih nagrada turističkih organizacija i beleži najveću stopu porasta turista u čitavoj Evropi. Na taj način se i novi hoteli pojavljuju svuda po gradu, baš kao što vrtoglavo raste i broj apartmana i privatnih smeštajnih kapaciteta.“Lisabon je trenutno u modi, ali za ljude koji stvarno i žive ovde je to negativan trend”, objašnjava Luis Paisana. On je na čelu udruženja stanara drevne lisabonske četvrti Bairo Alto i objašnjava: “Istorijsko jezgro grada je jednostavno premaleno da bi se smestila ova masa turista.”Ipak, kod načelnika turističke organizacije grada Huan Cotrm de Figuiredo takve žalbe nailaze na gluve uši. On smatra kako je to sve preterivanje: “Ne mislim da imamo previše posetilaca", tvrdi turistički radnik. Čak, tvrdi kako “ima potencijala da se poveća broj turista” u Lisabonu.
VenecijaTo je svakako grad u kom se stanovnici već godinama bore protiv najezde turista, makar se čini da lokalno stanovništvo jedva ima šanse u toj bitci. Nekada je to bio živ grad, prepun građana koji su se odlično snalazili po njegovim kalama i kanalima, ali sve se više pretvara u svojevrsni italijanski Diznilend u kom zapravo živi sve manje stanovnika.Podigla se golema prašina kad se čulo kako u Veneciji žele da zabrane kofere i putne torbe na točkićima. Doduše, sve se to pokazalo tek kao glasina, ali postoje i veoma ozbiljne inicijative kako da se obuzda reka turista i da se stvori koncept odgovornog turizma u tom gradu.Poslednjih godina se naročito žustro vodi rasprava da li da se velikim kruzerima dopusti ulaz u lagunu ili barem koliko duboko u nju. Ovaj grad sa drevnom i bogatom istorijom ima novog gradonačelnika, Luiđija Brunjaroa koji je izabran sredinom aprila i kog čeka mnogo velikih izazova za svoj grad.
RimGlavni grad Italije je mnogo veći od Venecije ili Lisabona, ali i u Rimu mnoštvo turista ni ne pomišlja da napusti zapravo maleno područje gde su smeštene najvažnije znamenitosti, od Španskih stubova i Fontane di Trevi pa do Vatikana s druge strane Tibra. Isto tako, naročito u ovoj krizi, mnogi Rimljani i žive od turizma, ali to ih ne sprečava da glasno negoduju protiv reke turista i njihovih autobusa koji jure prema koloseumu ili prema katakombama na Via Apia i koji ionako haotičan saobraćaj u tom gradu čine pravom katastrofom.Ali je još gore sa restoranima i ugostiteljskom ponudom u tom turističkom “Bermudskom trouglu” Rima. Ugostitelji su raširili svoje stolove nasred ulica, a i hrana koju nude je naterala čak i udruženje za zaštitu italijanskog kulturnog nasleđa da kontroliše šta se to danas nudi pod “italijanskom kuhinjom” – i što je još gore – kakva se cena traži za to zadovoljstvo.U popisu zahteva se traži da turistički autobusi moraju da ostanu daleko izvan centra, ali i da se oštrije nadzire smeštaj turista.S druge strane, mnogi Rimljani su zabrinuti slikom koju njihov grad ostavlja na turiste. Naročito u letnjim mesecima i kad počne Feragosto, mnogi stanovnici napuštaju grad i tamo ostavljaju turiste koji tumaraju ulicama pod vrelim suncem i traže neku prodavnicu koja je otvorena. I među turistima je Rim došao na zao glas kao preskup i prepun saobraćajnih gužvi.
(Deutsche Welle)
