Neke su nastale kako bi se siromašnim porodicama omogućilo školovanje, druge kao sociološki eksperimenti, treći iz čiste praktičnosti, ali jedno im je zajedničko – ove obrazovne ustanove jedinstvene su u svetu
Škole na brodu u BangladešuRuralna područja Bangladeša dvaput godišnje pogode teške poplave kao posledica monsuna. Nevladina organizacija Šidhulaj svanivar sangsta pokrenula je projekat i za sada ustanovila gotovo 100 brodova-škola, s pristupom internetu, solarnim pločama pa čak i bibiliotekom. Po uzoru na škole, razvijaju se slični projekti za bolnice i kuće.
Veštičija škola u SalemuIako većina od njihovih 40.000 učenika svoje vradžbine uče preko internet-lekcija, škola nudi i klasičnu nastavu s predmetima poput vikanske religije, paganstva i proročanstva. U početku, škola je bila smeštena u Čicagu, ali nakon brojnih protesta i pritisaka hrišćanskih zajednica, preselila se u Salem, poznat po ubijanju navodnih veštica.
Pećinska škola Dongzhong u KiniPraktični meštani Dongzhonga, sela u jednoj od najsiromašnijih regija Kine, jednostavno su odlučili da iskoriste svoj prirodnu okolinu. Ali kako nije u pitanju baš stimulativno okruženje, kineska vlada je je 2001. zatvorila uz argument kako “Kina nije zajednica pećinskih ljudi”.
Škola River Plejt u ArgentiniU svakoj školi ima mnogo stvari zbog kojih mozak školarca može da odluta. Ali u ovoj školi ih ima koliko želite – učionica je zapravo ogromni fudbalski stadion. Fudbaleri Atletiko riverplejta ponekad i treniraju, dok školarci slušaju profesore ( ili barem pokušavaju).
Škola budućnosti, SADKako bi učenici bili i u toku s najnovijim elektronskim dostignućima, Majkrosoft je opremio čitavu školu. Projekat “težak” 63 miliona dolara započeo je 2006., mogu se prijaviti samo učenici iz siromašnijih porodica koji se potom nasumično izvlače. Svaki dobije laptop, a u školi se papir uopšte ne koristi.
Škola Burges hil, Velika BritanijaBuntovnici, društvena previranja i aktivizam obeležili su ’60-e godine prošlog veka. A upravo ta načela sledi škola u predgrađu Londona. Ovde pravila ne postoje – učenicima je dopušteno da puše, nose sunčane naočare, slušaju muziku tokom nastave i u školu dovode ljubimce. Čak su i časovi izborni u školi koja je ujedno i sociološki eksperiment. Ipak ova škola je odavno zatvorila svoja vrata.
Osnovna škola Gulu, KinaAko mislite da ste vi teško putovali do škole, razmislite ponovo. Kako bi došli do škole, mališani moraju da se popnu vijugavim stazicama sa strmim usponima i oštrim zavojima, da pređu preko improvizovanih mostića. Škola je delo jednog čoveka, koji je okupio meštane kako bi je obnovili. U međuvremenu opremljena je sanitarnim čvorom, pa čak i košarkaškim igralištem.
Srednja škola Harvi MilkNazvana prema kalifornijskom političaru koji je promovisao prava LGBT zajednice, škola je namenjena prvenstveno učenicima koje diskriminišu u drugim srednjim školama. Iako je više puta bila meta protesta i danas radi.
Škole indijskih železničkih stanicaZahvaljujući profesorki Inderjit Kurana, mnogi siromašni Indijci koji nisu mogli da idu u školu, dobili su obrazovanje. Dugo je nagovarala decu koja su bila prisiljena da prose u vozovima da odu s njom u školu, da bi potom pokrenula projekat u kom je okupljala decu na njihovom “radnom mestu”. Počela je s jednom školom a danas njen projekat obrazuje preko 4.000 siromašne indijske dece, ali osigurava i medicinsku pomoć i hranu za njihove porodice.
Šumski vrtići, duž EuropeIako se program “otvorenih vrtića” sprovodi u sve većem broju evropskih zemalja, sistem je najrazvijeniji u Danskoj i Finskoj. Deca stara od 3 do 6 godina umesto u zatvorenoj zgradi, borave u prirodi, a umesto igračkama zabavljaju se granjem i kamenčićima… I to bez obzira na godišnje doba i vremenske (ne)prilike.
(TheRichest.com)
