On je jedan od privatnih detektiva koji u Australiji rade kao "lovci na bordele", praveći se da su obične mušterije kako bi otkrili ilegalne seksualne radnike.
"Prilično sam siguran da bi dosta muškaraca bilo ljubomorno na način na koji ja zarađujem novac", rekao je, dodajući u nastavku odgovor na pitanje da je ovo zaista odličan penzionerski posao.
Njegov posao je neophodan jer vlasti nemaju pristup lokacijama bez sudskog naloga, zbog čega nisu u mogućnosti da razotkriju bordele koji se predstavljaju kao saloni za masažu. Džon ih zato snabdeva detaljima o uslugama koje se nude, ispunjavajući izveštaje koji su ponekad i do tri stranice dugački, a uključuju datume, mesta, ljude i dešavanja.
“Ovi dokumenti će se koristiti na sudu pa treba da budu veoma detaljni i podaci tačni. To nije nešto što se može uraditi za kratko vreme”, izjavio je on i dodao da su saloni veoma često paravani.
"Ako se potrudite možda i nađete salon za masažu koji ne nudi seksualne usluge. Prema mom dosadašnjem iskustvu u samo tri navrata nisu mi ponuđene seksualne usluge za vreme tretmana", pojasnio je.
"Preferiramo ljude koji su samci i, naravno, moraju biti spremni na seksualnu aktivnost. Ne iznenađuje me kad čujem da ljudi kažu da su usluge koje mi nudimo apsurdan način trošenja novca poreznih obveznika, ali to je samo zato što ne razemiju da mi, na primer, zaustavljamo zloupotrebu ljudi", objasnio je.
Kako kaže, samo tri salona od svih koje je proveravao mu nisu nudili ništa osim uobičajenih masaž, a u prikrivenim bordelima su u ponudi seks, ali mnogo češće erotska masaža i ručno zadovoljavanje.
Džon sebe smatra srećnikom s relativno opuštenim i fleksibilnim poslom: "Nije to tipičan rad od 9 do 5, od ponedjeljka do petka. Nema vremenskih rokova i nikad se nisam osećao ugroženo i zabrinuto za sopstvenu sigurnost".
(Independent)
