Na svom Fejsbuku, mladić je objasnio šta se potom desilo:"Danas se dogodilo nešto užasno. Tinejdžerka je zamalo umrla pred mojim očima. Vozio sam bicikl preko mosta kada sam video 16-godišnjakinju kako se penje preko ograde i sprema se da skoči. Išao sam veoma brzo i vikao, "Šta radiš to?" na šta je ona odreagovala, "Skočiću!" i pustila je ogradu. Uspeo sam da je uhvatim nekako oko struka. I tu je bila, visila je sa mojih ruku, a voda je bila ispod nje. Sa svom svojom snagom sam je podigao uz sebe, a samo ograda je bila između nas. Smirenim glasom rekao sam prvo što mi je palo na pamet: "Moj brat se ubio sa 23 godine i neću dozvoliti da još neko to uradi. Koliko god da je to uticalo na moj život, ne mogu da dozvolim da ti to učiniš onima koji te vole. Siguran sam da ti je trenutno jako teško, ali veruj mi, biće bolje."Odbila je da se vrati preko ograde i počela je da plače, "Hoću da umrem, hoću da umrem"."Nećeš umreti danas", jednostavno sam joj odgovorio i zagrlio još jače. Još dvoje biciklista je stalo i gledalo. Niko nam nije pomogao sve dok im nisam rekao da pozovu policiju.
Policija je došla za 4 minuta. U međuvremenu, devojka mi je rekla da je roditelji mrze, da ne manično-depresivna i da je s razlogom zatvorena u bolnici. Rekao sam joj da će sve biti dobro i da će jednoga dana pronaći sreću.Policija joj je stavila lisice i vezala za ogradu kako ne bi skočila. Ja sam ipak ostao. Moje ruke bile su jedina stvar koja je razdvajala od smrti.Da sam stigao samo sekundu kasnije, video bih je kako pada. Užasna pomisao. Ostavio sam moje ime i broj telefona policiji, kako bi devojka mogla da me kontaktira ako bude želela. Želeo bih da joj kažem da je divna osoba koju teč čeka život i da joj pokažem koliko ovaj divan svet ima da joj da. Život je poklon. Želeo bih da joj pomognem da to razume."(Hefty)
