U novembru 1948. godine slučajni prolaznici su u 6:30 na plaži Somerton pronašli telo čoveka naslonjenog na zid. Nije pokazivao znake života, a kada se policija pojavila na licu mesta, shvatili su da uz sebe nema baš nijedan identifikacioni dokument.
Na njegovoj odeći nije bilo čak ni etiketa. Na desnom delu kragne stajala je dopola ispušena cigareta. U njegovim džepovima bilo je nekoliko stvari: neiskorišćena karta za voz do Henli biča, iskorišćena autobuska karta iz obližnjeg gradića, aluminijumski češalj, poluprazna kutija žvakaćih guma, cigarete i šibice. Detaljnijom istragom utvrđeno je da je čovek imao tajni džep u pantalonama. U njemu je bio komad papira istrgnut sa poslednje stranice knjige persijske poezije "The Rubaiyat of Omar Khayyam". Na komadu papira bile su ispisane dve reči "tamam shud" ("Okončano je.")
Bio je to najvažniji i zapravo jedini dokaz u slučaju. Policija se stoga bacila na potragu za knjigom iz koje je papir istrgnut. Nekoliko dana kasnije javio se čovek koji je ujutru na dan ubistva na zadnjem sedištu našao knjigu. Tokom noći je sasvim slučajno ostavio blago spušten prozor automobila i neko ju je ubacio unutra. Naravno, iz knjige je iscepan deo poslednje stranice. Osim toga, u njoj je pronađen i papirić sa šifrom ispisanom običnom olovkom. Od pet redova naizgled nasumično ispisanih slova jedan je bio prekrižen, a u tu je bio i broj telefona kojeg nije bilo u telefonskom imeniku.
(FOTO) JEZIVA ISTINA: Miran gradić iz čuvene pesme krije mračnu tajnu!
Policija je uspela da utvrdi da se radi o broju Džesike Tompson, medicinske sestre čija se kuća nalazila nekoliko metara od mesta na kojem je pronađen mrtav čovek. Ona je tvrdila, pak, da nikada nije videla žirtvu, a neki svedoci su govorili kako su ga viđali ispred njene kuće i ranije. Nakon detaljnog ispitivanja, policija od medicinske sestre nije uspela da izvuče ništa, pa je već posle nekoliko dana precrtana sa liste osumnjičenih.
Iako slabašni, dokazi su upućivali na to da je čovek sa plaže u Somertonu bio sovjetski špijun. Policija je posumnjala i da je Džesika bila špijun, ali zato su im nedostajali konkretni dokazi. Godinama kasnije, kada je Džesika umrla, policiji se javila njena ćerka Kejt i priznala im da je njena majka tečno govorila ruski jezik. Nije imala dokaza kojima bi potvrdila da je njena majka bila ruska špijunka, ali je rekla da je na to sumnjala od malih nogu. Rekla im je takođe da je njena majka poznavala čoveka sa plaže i da je sa njim bila u vezi. I ne samo to, verovala je kako je njen polubrat upravo dete misterioznog čoveka. Uprkos novim informacijama vlasti su odbile ekshumaciju posmrtnih ostataka kako bi se napravio DNK test.
Pogledajte video:
Kurir.rs/24sata.hr, Foto: Printscreen/Youtube
