Iako je čak 80 odsto ljudske populacije iskusilo deža-vu, ovaj fenomen je i dalje nepoznanica, kako za one koji su ga doživeli, tako i za naučnike. Kako se dešava iznenada, traje kratko i nemoguće ga je izazvati, teško je detaljnije proučiti njegove uzroke i karakteristike.Mada zvaničnih zaključaka nema, pojavile su se dve nezvanične teorije o tome šta bi pojavu deža-vu (odnosno, već viđenog), moglo da uzrokuje.Po prvoj teoriji, pojava deža-vua ima veze sa centrom za prepoznavanje poznatih i proživljenih događaja i centrom za prizavanje sećanja. Iako se nalaze u različitim delovima mozga, oni funkcionišu sinhronizovano. Naučnici koji podržavaju ovu teoriju, tvrde da osećaj već proživljenog proizilazi iz impulsa koji nas na određeni način podseti na naša najdublja sećanja. Tako vas kancelarija u kojoj danas radite, može podsetiti na sobu u kojoj ste prespavali kao dete. Impuls koji pokreće deža-vu može biti bilo šta, od pojave do predmeta.Druga teorija odnosi se na način na koji se obrađuju uspomene. Po ovoj teoriji, impulsi koji dođu do nas u momentu deža-vu, umesto u centar za kratkoročna sećanja, prosleđuju se u onaj za dugotrajna, prilikom čega se javlja utisak da je to nešto već proživljeno. Ono u čemu su naučnici jedinstveni jeste zaključak da su ljudi između 15 i 25 godina skloniji pojavi deža-vu osećaja, u odnosu ljude starijih doba. To se opravdava aktivnijim radom mladog mozga, koji ujedno proizvodi više dopamina, koji je povezan sa pojavom deža-vu.Takođe, naučnici tvrde da, ukoliko bi se našao uzrok pojave deža-vu-a, vrlo je verovatno da bi se moglo uticati i na sprečavanje nastanka i razvitka bolesti koje imaju veze sa pamćenjem, pogotovo Alchajmerove.
