Frojd je držao zatočenu i ubijao joj libido: Ko je bila baka kralja Čarlsa? Rođena potpuno gluva, život joj bio pakao, a onda se zamonašila

Njena životna priča je imala baš sve: kraljevske palate, ljubav i izdaju, psihijatrijsku ustanovu, naciste, spasavanje Jevreja i godine provedene u skromnoj monaškoj haljini. Princeza Elis od Batenberga, majka princa Filipa, svekrva pokojne kraljice Elizabete II, baka britanskog kralja Čarlsa živela je život koji je teško nadmašiti.

Gluvoća i rani dani na dvoru

Princeza Elis rođena je krajem februara 1885. godine u dvorcu Vindsor, uz prisustvo svoje prabake, slavne britanske kraljice Viktorije. Od samog početka njen život je bio drugačiji od života ostalih članova kraljevske porodice. Rođena je potpuno gluva, što je u to vreme bio nedostatak koji se u visokom društvu često skrivao. Njena porodica, posebno majka, primenjivala je vrlo stroge metode odgajanja. Odbijali su da ponavljaju reči kada ih Elis ne bi razumela, prisiljavajući je tako da se prilagodi svetu onih koji čuju. Zahvaljujući neverovatnoj upornosti, do svoje osme godine tečno je naučila da čita s usana. S vremenom je savladala engleski, nemački i francuski, a kasnije i grčki jezik, komunicirajući tako vešto da mnogi nisu ni slutili njenu dijagnozu.

Tokom krunisanja kralja Edvarda VII u Londonu, mlada i privlačna Elis upoznala je princa Endrua od Grčke i Danske.

Rodila se ljubav i par se venčao iduće godine na raskošnoj ceremoniji koja je okupila gotovo sve evropske krunisane glave. Preselili su se u Grčku, gde su u brzom nizu dobili četiri ćerke. Godinama kasnije, dobili su i svog jedinog sina, princa Filipa, koji je rođen na kuhinjskom stolu porodične letnje rezidencije.

Ratovi, progonstvo i beg u kutiji za narandže

Sreća mlade porodice nije dugo trajala. Evropa je ubrzo potonula u haos ratova, a Grčka nije bila pošteđena. Tokom Balkanskih ratova, princeza Elis radila je na prvoj liniji fronta kao medicinska sestra, previjajući teške rane i organizujući terenske bolnice, za šta je kasnije i odlikovana. Međutim, prava katastrofa usledila je nakon završetka Prvog svetskog rata. Grčka kraljevska porodica bila je prognana.

Kada je grčka vojska doživela težak poraz u ratu protiv Turske, princ Endru je optužen za izdaju i nemar i pretila mu je smrtna kazna. Pod okriljem noći, porodica je evakuisana britanskim ratnim brodom. Mali princ Filip tada je bio tek beba, a iz Grčke su ga prokrijumčarili dok je spavao u improvizovanoj kolevci napravljenoj od drvene kutije za narandže. Izbegli su u Pariz, oslanjajući se na milost i pomoć bogatih rođaka. Gubitak domovine, statusa i finansijske sigurnosti ostavio je dubok trag na psihi princeze Elis. Njen brak je počeo da se raspada, a princ Endru ju je na kraju napustio kako bi živeo sa svojom ljubavnicom na francuskoj rivijeri. Dok je on vodio život plejboja, Elis mu je ostala odana, ali su do kraja njegovog života živeli potpuno odvojeno.

Mračne dijagnoze i eksperimenti Sigmunda Frojda

Krajem dvadesetih godina prošlog veka, princeza Elis doživela je težak nervni slom. Počela je da ima snažne religijske vizije, tvrdeći da komunicira s Isusom i Budom, te se naglo preobratila na grčko pravoslavlje. Njeno ponašanje postajalo je sve neobičnije, zbog čega je zabrinuta porodica pozvala vrhunske evropske psihijatre. Ustanovljena je dijagnoza šizofrenije.

U proleće 1930. godine, dok je mali Filip bio van kuće, Elis je prisilno sedirana i odvedena u psihijatrijsku ustanovu u Švajcarskoj. Tamo je postala pacijentkinja uvaženog, ali kontroverznog oca psihoanalize, Sigmunda Frojda.

Njegov zaključak je bio da su njene verske zablude rezultat visokog nivoa hormona i seksualne frustracije. Frojd je preporučio izuzetno brutalan i eksperimentalan tretman koji se sastojao od jakog rendgenskog zračenja njenih jajnika, s ciljem ubrzavanja menopauze i uništavanja njenog libida. Elis se neprestano protivila, tvrdeći da je potpuno zdrava, i više puta je pokušala da pobegne iz sanatorijuma, ali bezuspešno. Tretman zračenjem ostavio joj je teške zdravstvene posledice s kojima se borila do kraja života.

Provela je više od dve godine u zatočeništvu. Tokom tog mračnog perioda, njene četiri ćerke su se udale za nemačke aristokrate, od kojih su neki postali visoki zvaničnici u nacističkoj stranci. Elis nije prisustvovala nijednom od njihovih venčanja. Od supruga se potpuno otuđila, a s decom nije imala kontakt. Tek 1937. godine ponovo je videla porodicu, i to na tragičnoj sahrani svoje ćerke Sesilije, koja je zajedno sa suprugom i dvoje dece poginula u stravičnoj avionskoj nesreći.

Hrabrost pod nosom Gestapa

Početkom Drugog svetskog rata, princeza Elis vratila se u Atinu, grad u kom je nekad vladala, a sada je u njemu patila zajedno s narodom pod nemačkom okupacijom. Dok su se njeni zetovi borili na strani nacista, a njen sin Filip ratovao za britansku mornaricu, Elis je svoj život posvetila pomaganju najugroženijima. Radila je u javnim kuhinjama, delila svoja skromna sredstva i tajno krijumčarila medicinsku opremu.

Njena najveća hrabrost pokazala se kada je u svoju rezidenciju sakrila jevrejsku porodicu Koen. Udovica Rahel Koen i njena deca tražili su spas od sigurne smrti u koncentracionim logorima. Elis ih je smestila na treći sprat svoje kuće, koja se nalazila u samom centru Atine, tik do rezidencije nadbiskupa gde su redovno patrolirali nemački vojnici. Gestapo je ubrzo postao sumnjičav prema princezi.Više puta su dolazili u njenu kuću na ispitivanje. U tim trenucima bi Elis iskoristila svoju urođenu gluvoću - iako je savršeno znala da čita s usana i tečno govorila nemački, pred nacističkim oficirima pretvarala se da apsolutno ništa ne čuje i ne razume. Njena lukava taktika je upalila, a nacisti su na kraju odustali. Zbog ovog čina neverovatne hrabrosti, porodica Koen je preživela rat, a Izrael ju je kasnije proglasio Pravednicom među narodima.

Zaveti, siromaštvo i povratak u palatu

Nakon rata, Elis je odbacila sve preostale tragove kraljevskog glamura. Osnovala je red grčkih pravoslavnih časnih sestara,Hrišćansko sestrinstvo Marte i Marije.U potpunosti se posvetila brizi za bolesne i siromašne, hodajući atinskim ulicama u jednostavnoj sivoj monaškoj haljini. Kako bi finansirala izgradnju samostana i sirotišta, rasprodala je gotovo sve svoje porodično blago i kraljevske dragulje. Jedan manji deo nakita spasila je i darovala svom sinu Filipu, koji je od tih dijamanata dao da se izradi verenički prsten za buduću britansku kraljicu Elizabetu.

Kada je 1953. godine prisustvovala krunisanju kraljice Elizabete II u Londonu, Elis je jedina bila odevena u skromnu monašku haljinu, što je izazvalo veliko čuđenje okupljenog plemstva i medija. Nije je bilo briga za tuđa mišljenja, njen poziv je bio isključivo duhovne naravi.

Godine 1967. u Grčkoj je ponovo izbio državni udar i usledila je vojna diktatura. Zbog narušenog zdravlja i nesigurne političke situacije, kraljica Elizabeta i princ Filip poslali su po nju privatni avion i molbu da se vrati u Veliku Britaniju. U svojim osamdesetim godinama, tiha i osiromašena časna sestra ponovo je stupila u blještavilo Bakingemske palate, ovog puta uselivši se u nju do kraja života. Bile su to godine mira tokom kojih je konačno uspela da se zbliži s Filipom, s kojim je zbog spleta nesrećnih istorijskih i zdravstvenih okolnosti provela premalo vremena.

Princeza Elis preminula je u decembru 1969. godine, u 84. godini. Njena poslednja želja bila je da bude sahranjena u Jerusalimu. Kada su joj njeni bližnji ranije prigovorili da je Jerusalim predaleko za posete i da bi bilo bolje da bude sahranjena negde bliže, ona im je u svom stilu kratko i duhovito odgovorila: "Gluposti, postoji savršeno dobra autobuska linija!" Iako je prvobitno sahranjena u Vindsoru, njeni posmrtni ostaci su dvadesetak godina kasnije zaista preneseni na Maslinovu goru u Jerusalim.

(Kurir.rs/ Net.hr)

Video: Princ Filip i princeza Danica o kraljici Elizabeti ekskluzivno za Kurir