Patrik Stjuart je bolovao od demencije Levijevih tela: Evo kakva je bolest u pitanju i kod koga se najčešće javlja
- Patrik Stjuart preminuo je u 86. godini, a porodica je potvrdila da je bolovao od Alchajmera i demencije Levijevih tela.
- Bolest izaziva probleme s razmišljanjem, kretanjem, ponašanjem i raspoloženjem, a često se meša s Parkinsonovom i Alchajmerovom bolešću.
Patrik Stjuart preminuo je u 86. godininakon borbe s Alchajmerom i demencijom Levijevih tela, zbog koje pacijenti brzo primećuju probleme s razmišljanjem, kretanjem, ponašanjem i promenama raspoloženja
Ovo složeno neurološko stanje pogađa pamćenje i pokret, a stručnjaci ističu kako je to jedan od najčešćih oblika progresivne demencije.
Odlazak glumačke legende
Zvezda "Zvezdanih staza" i filmskog serijala "X-Men" preminuo je 28. oktobra 2026. godine u svom domu. Glumac je svoje poslednje trenutke proveo mirno, okružen porodicom i bliskim prijateljima. Njegova dijagnoza ranije nije bila poznata javnosti, ali je porodica potvrdila od čega je bolovao.
Supruga Sani brinula se o njemu tokom njegove kratke, ali potresne borbe s teškim bolestima. Uz Alchajmerovu bolest, Stjuart je imao i demenciju Levijevih tela, stanje koje se ponekad preklapa s drugim oblicima gubitka pamćenja.
U zvaničnoj objavi na njegovom profilu na društvenim mrežama opisani su njegovi poslednji dani, te je naglašeno koliko je mira osećao na samom kraju.
"Bio je u toplom zagrljaju porodice i prijatelja, okružen muzikom uživo, molitvom, suzama i smehom", stoji u objavi.
Šta je zapravo demencija Levijevih tela
Demencija Leijevih tela je neurodegenerativna bolest uzrokovana abnormalnim nakupljanjem proteina u mozgu. Ove naslage narušavaju normalno funkcionisanje moždanih ćelija i ometaju njihovu međusobnu komunikaciju. Posledično, pacijenti brzo primećuju probleme s razmišljanjem, kretanjem, ponašanjem i promenama raspoloženja.
Bolest obično počinje kod osoba starijih od pedeset godina, a procenjuje se da uzrokuje do šesnaest odsto svih slučajeva demencije, iako stručnjaci veruju da su stvarne brojke i veće. Često se povezuje i brka s Alchajmerovom bolešću, ali postoje bitne razlike. Dok kod Alchajmera oboleli prvo gube kratkoročno pamćenje, kod demencije Levijevih tela sećanja ostaju duže očuvana, ali se javljaju problemi s organizacijom misli i halucinacijama.
Od ove teške bolesti ranije su obolele i druge poznate osobe. Među njima su slavni komičar Robin Vilijams, osnivač CNN-a Ted Tarner i zvezda "Zlatnih devojaka" Estel Geti.
Ključni simptomi i izazovi u dijagnozi
Lekari često teško prepoznaju ovo stanje jer se simptomi umnogome preklapaju s onima kod Parkinsonove bolesti. Ključni znakovi uključuju probleme s pažnjom, snažne vizualne halucinacije i motoričke poteškoće poput tremora, sporog kretanja i čestih padova. Karakterističan je i poremećaj spavanja, pri čemu oboleli fizički proživljavaju i glume svoje snove.
Uz sve to, osobe mogu da pate od snažnih fluktuacija u nivou budnosti, osećaja teskobe, depresije i padova krvnog pritiska. Zbog tako širokog spektra simptoma, ponekad prođu meseci ili godine dok lekari ne postave tačnu dijagnozu. Ne postoji jedan specifičan test za bolest, već medicinsko osoblje koristi kombinaciju neuroloških pregleda, krvnih analiza i snimanja mozga.
- Bolest se često previdi jer mnogi lekari nikada nisu čuli za nju ili ne znaju koji su tačno simptomi - pojasnio je doktor Daglas Šare.
Lečenje i svakodnevica s bolešću
Trenutno ne postoji lek za demenciju Levijevih tela, a reč je o izrazito progresivnoj bolesti. Životni vek nakon dijagnoze obično iznosi od pet do osam godina, iako situacija značajno varira od pacijenta do pacijenta. Oboleli u ranim fazama mogu da funkcionišu relativno normalno, ali s vremenom im treba sve veća pomoć, a na kraju i stalna tuđa nega.
Lečenje se fokusira na ublažavanje simptoma kako bi se pacijentima maksimalno olakšao svakodnevni život. Lekari prepisuju različite lekove za podsticanje pamćenja, dok fizičkom i radnom terapijom nastoji da se očuva pokretljivost zglobova i mišića. Oboleli su jako osetljivi na antipsihotike, pa lekari strogo izbegavaju takve lekove jer mogu opasno da pogoršaju stanje.
Život s ovim stanjem zahteva neverovatno prilagođavanje porodice i celokupne okoline. Prilagođavanje životnog prostora, smanjenje buke i uspostavljanje jednostavnih dnevnih rutina pomažu obolelima da zadrže osećaj sigurnosti i dostojanstva u svojim najtežim danima.
(Kurir.rs/ 24sata.hr)
Video: Srbin zaigrao u jednoj od najpoznatijih turskih serija