BEČ - I lepa i teška priča.Darko Markov, glumac i pisac, predstavio je svoju novu knjigu „Sumrak u bečkom haustoru 2 - Baba Boska“, u organizaciji SPKD „Prosvjeta“ Austrija. U prepunoj sali za konferencije Konkordija (Concordia) u prvom bečkom okrugu, umesto uvodnih reči govorila je muzika. Viktor Jankeh - klavir, Toni Perez - saksofon, Miroslav Jankeh - harmonika i Tanja Joksimović - vokal izveli su nekoliko muzičkih numera.Sudar svetovaAutor Darko Markov auditorijumu se predstavio monologom iz prvog dela „Sumraka“, u kom se glavni lik Radiša bori sa svojim demonima i večitim pitanjem naših ljudi u tuđini - šta ga je nagnalo da napusti otadžbinu i dom. Posle svog glumačkog performansa Markov je rekao:- „Sumrak u bečkom haustoru 2“ je, kao i prvi deo, potpuno istinita priča prepuna sudara svetova. Kao što se i mi s našim mentalitetom sudaramo sa, uslovno rečeno, hladnim Austrijancima, tako i ovde postoji sudar dve generacije gastarbajtera. Radiša iz prvog dela „Sumraka“ nosilac je prve i druge generacije naših radnika u Austriji, dok se Dragan, glavni junak drugog dela, ovde nasukao devedesetih godina prošlog veka - kaže Markov.Baba Boskina životna školaOna naglašava da postoji velika razlika između njih dvojice, u kulturološkom smislu.- Tu nastaje sukob generacija koje su kasnije došle i prvih gastarbajtera. Baba Boska, po kojoj drugi deo „Sumraka“ i nosi ime, predstavnica je tih prvih generacija. Ona se bavi i magijom, i izdavanjem stanova, i podvođenjem, i prodajom antikviteta. Iako je žena sa dva razreda osnovne škole, Dragan, intelektualac, obuzet emocijama i uništen, životnu mudrost uči od nje i starih ljudi koji s dve reči sve rešavaju. Upravo je to odlika ovog romana - kaže Markov i naglašava da nije postojala ni najmanja namera da nekoga ovom knjigom uvredi.AplauziPoslednji deo večeri bio je rezervisan za čitanje isečaka iz romana. Tekstove su, pored autora, čitali i članovi „Prosvjete“ profesorka Grozdana Bulov, Bosa Jankeh i Dušan Stojanović. Svaki pročitani tekst nagrađen je gromkim aplauzom. Na samom kraju auditorijumu su se obratili i svi oni koji su bili, na neki način, uključeni uz Markova u nastanak ovog romana. Profesorka Vera Rašković iznela je neke dodirne tačke u konstrukciji priče romana Darka Markova s romanom nobelovca Orhana Pamuka „Zovem se crveno“.
Saživeo se s pričomMARKOV: UHVATILA ME NEKA TUGADarko Markov, na pitanje Kurira koliko je i sam zagazio u sumrak o kome piše, kaže:- Poprilično. Da bi priča bila autentična, čovek mora i sebe da unese u sve to i to nije ništa novo, a koliko sam i sam zagazio u „Sumrak“, ilustruje i to da me naprosto obuzela neka tuga kada sam pisao poslednje stranice. Saživeo sam se s tom pričom, sa svim što je doživljeno i preživljeno, i na kraju kao da se jedan deo mene otkinuo. Dok sam pisao knjigu, bio sam u posebnom emotivnom naboju i sva ta čudesna energija nestala je u onom trenutku kad sam završio knjigu. Jednostavno se upalilo svetlo i ponovo sam se vratio u svakodnevicu - kaže Markov.
SPKD „Prosvjeta“PODRŠKA I PREVOD NA NEMAČKISrđan Mijalković, predsednik SPKD „Prosvjeta“, kaže za Kurir da je knjiga „Sumrak u bečkom haustoru 2“ svojevrsni srpski bluz koji govori o životu naših ljudi u tuđini. „Prosvjeta“ je podržavanjem autohtonih autora poput Markova nastavila svoj program predstavljanja i podržavanja autora srpske književnosti koji stvaraju u dijaspori, posebno u Austriji i u Beču.- Darko Markov je pravi primer kako možemo da participiramo u ovom društvu. Ono što je važno u kontekstu ovog projekta je to da je „Prosvjeta“ na sebe preuzela i prevod njegove knjige na nemački, čime će „Sumrak u bečkom haustoru“ biti dostupan i ljudima sa nemačkog govornog područja - kaže Mijalković.
