Zatvor u Terezinu bio je mesto u kom je Princip tamnovao za vreme istrage za Sarajevski proces povodom atentata na Franca Ferdinanda. Tamo je Gavrilo napisao svoj jedini literarni rad, koji je nosio političku poruku.
Shvativši da mu nema izlaska iz tamnice, Gavrilo Princip je ove stihove, kako se prepričava, urezao sopstvenim noktima na limenoj činiji (manjerki). Neki kažu da je stihove ispisao kašikom, i to šifrovanom robijaškom azbukom u zid, kao poruku ostalim zatočenicima.
Sarajevo, 1914.Tromo se vreme vučeI ničeg novog nema, Danas sve ko jučeSutra se isto sprema.
I mesto da smo u ratuDok bojne trube ječe,Evo nas u kazamatu,Na nama lanci zveče.
Svaki dan isti životPogažen, zgnječen i strt.Ja nijesam idiot –Pa to je za mene smrt.
Al' pravo je rekao preŽerajić soko sivi:"Ko hoće da živi nek mre,Ko hoće da mre nek živi!"
(24sata.rs)
