Jagnjetina u mleku, posni kupusnik, pečena cvekla, blanširano voće sa prelivom od šumskih plodova…Ovo je samo jedan od mogućih jelovnika koji biste dobili da ste u doba Nemanjića zakoračili na njihov dvor i srpskim vladarima pridružili se na večeri.Jela koja su krasila trpezu Nemanjića Beograđani su imali prilike da probaju u okviru projekta "Istorija gastronomije", a autentične obroke za njih je spremao kuvar Stambol Geštamov. Ipak za ova jela ne postoje sačuvani recepti u pisanom obliku.
"U srednjovekovnoj Srbiji, za razliku od starog Rima, stare Grčke, starog Egipta, nećete naći recepte sačuvane kao što ih imamo u današnjem obliku. Normativa nema, za razliku od, recimo, Apicijevog kuvara", kaže Negovan Stefanović, autor projekta "Istorija gastronomije".Zahvaljujući istoričarima, postoje zapisi o srpskoj trpezi.
"Istoričar Teodor Metohit ostavio je najviše zapisa o srednjovekovnoj srpskoj trpezi pošto je deo svog života proveo na dvoru kralja Milutina. Kako su ta jela zapravo izgledala, uspeli smo da rekonstruišemo i predstavimo najpribližnije zahvaljujući freskama u manastirima. Međutim, nigde nećete naći recept da u jelo ide 10 grama ovoga, pola kilograma onoga... Ali znamo koji su osnovni začini, znamo koje se meso najviše koristilo", objašnjava Stefanović.
Da se danas koriste cake u kuhinji, koje su se koristile na dvoru Nemanjića, uštedjeli bismo na računima za struju."Znamo na koji način je hrana tada pripremana. Na primet, meso se obavije zemljanom glinom, pa se gore loži vatra i tako je pečeno. Kako se kuva mleko: Užarite kamen, stavite ga u mleko i za 10 sekundi mleko je provrelo.
Na stolu se ređe nalazilo meso stoke, inače smatrano blagom."Najređe se klala velika stoka, junetina, teletina, govedina, retko su bile na meniju. Zašto? I sami znate, a to se zadržalo čak i u pesmama u pretkosovskim i kosovskim ciklusima, stoka je nazivana blagom. A blago se ne jede, ne troši se, blago je tu da nam donese mleka da se od njega napravi sir. To je bilo jedno od osnovnih životnih namirnica. Kokoške i piletinu su isto malo manje jeli, a divljači je bilo koliko god hoćeš", priča istoričar.
Povrće koje je tada bilo najčešće spremano sada je prava retkost.
"Od povrća najzastupljeniji je bio bob, koji je potpuno zaboravljen u današnje vreme. Recimo, hrvatska vlada je mnogo novca uložila pre 10-20 godina da ponovo počne da se seje bob. I danas na svakoj pijaci u Hrvatskoj možete da kupite bob", kaže Stefanović.
Najvažniji medJedan od najznačajnijih izvoznih artikala i stare Srbije i carske Rusije bio je med. Na krunisanju Stefana Nemanja 1166. godine jedan letopisac po imenu Tirski zapisao je da takva raskoš vlada na srpskom dvoru da je to neviđeno, a šta je njegova raskoš bila? Imaš meda koliko hoćeš!", dodaje on. Od meda je pravljena medovača, a pilo se i vino.
"U vreme Krstaškog rata 1189, došlo je do susreta Fridriha Barbarose i Stefana Nemanje u Naisu, današnjem Nišu. Barbarosa je tada doživeo da ga Stefan Nemanja posluži vinom koje je bilo u nekoj kofi sa medom. Pa ga je pitao “Šta će ti med? To se kod nas ne koristi!” A Stefan Nemanja je to voleo jer je imao nekoliko pećina gde se cele godine čuvao med", priča Stefanović.
