Predsednik Republike Hrvatske Ivo Josipović bio je gost 20. festivala knjiga i autora Sa(n)jam knjige u Istri, koji se održava od 4. do 14. decembra u Puli.Josipović, koji je pokrovitelj ove manifestacije, razgovarao je sa gostima sajma u okviru programa „Kafa sa pokroviteljem“, kome je u organizaciji „Art pres karavana“ prisustvovala i grupa srpskih novinara i autora. Tom prilikom, predsednik Hrvatske otkrio je da je najviše knjiga u životu kupio u Beogradu, tokom služenja vojnog roka u JNA.
Obožavao Tarzana- Vojsku sam odslužio u Beogradu, gde su knjižare, tokom osamdesetih, bile mnogo jeftinije nego u Zagrebu. Bilo je mnogo odličnih prevoda, i to je bilo vreme u kom sam najviše kupovao knjige. Iz vojske sam se vratio s gomilom knjiga različitih žanrova. Najdraži srpski pisac mi je Danilo Kiš, a volim i Pekića. Njegov roman „Besnilo“, koji je predebela knjižurina, bio je toliko uzbudljiv i napet da sam ga pročitao za jednu noć.Josipović je otkrio i da je kao dečak obožavao knjige o Tarzanu, koje nije ispuštao iz ruku i nije stao dok nije pročitao svih deset objavljenih. Diplomatski je odbio da otkrije omiljene hrvatske autore.- Kad me pitaju koje knjige volim, nikad ne pominjem hrvatske autore jer znam da ću se nekome zameriti. Zato ću kao omiljene navesti „Epikurov vrt“ Eugena Finka, „Majstora i Margaritu“ Mihaila Bulgakova, kojoj se često vraćam, kao i „Hadrijanovim memoarima“ Margarit Jursenar. Volim i knjige koje piše Štefan Cvajg, a s radošću sam čitao i Bahovu biografiju. Naravno, tu su i klasici - objasnio je svoj književni ukus predsednik Hrvatske.Održao koncertGovoreći o muzici, istakao je i da je sarađivao sa jednom kompozitorkom iz Srbije.- Postoji kompozitorka, koja piše i knjige, zove se Ivana Stefanović, i sa njom sam imao koncert u maloj dvorani Filharmonije. To je bio jedan od prvih takve vrste posle rata, a objavili smo i zajednički CD. To je dokaz da se bez obzira na sve može sarađivati i da kultura bolje deluje na ljude i njihove međusobne odnose nego neke druge stvari - zaključio je Josipović, koji je duhovito primetio i da kultura dijaloga nema nikakve veze s predizbornom kampanjom.
