BEOGRAD - Jedna od prvih stvari koju roditelji urade čak i pre nego što se dete rodi jeste da naprave prikladan kutak za novog člana porodice.Taj kutak je uvek u otvorenim, veselim i izražajnim bojama, pun igračaka, jastučića različitih boja i oblika. Pošto mališan to vidi čim se rodi nije ni čudo što se veoma brzo upoznaje sa osnovnim oblicima i bojama.Kada prvi put uzme olovku u ruke i nacrta prvi crtež to uvek biva u upravo u osnovnim oblicima: krug, kvadrat, trougao. Poznato je da dečji crteži mnogo govore o malom čoveku, kao i njegovom doživljaju sebe i okoline i često su prvi i siguran signal da su neki odnosi u porodici u neskladu ili, naravno skadu.Dete je u prvom trenutku apstraktni slikar, jer u svojim crtežima ne oblikuje predmete po sličnosti, već to radi nagonski ekspresivno i spontano šara, a ukoliko se i pronađe neka sličnost, ona je samo slučajna.Ta ekspresivnost se postepeno snižava, a samim tim i njihova stvaralačka snaga, a jedan od uzroka se može naći kod racionalnog pristupa detetu od strane roditelja. Međutim, tu je i faktor nastave u školama i tok usmeravanja dece ka praktičnom životu.To je jedan od dokaza da obrazovanje i iskustvo stoje u obrnutoj proporciji sa ekspresivnom kreativnošću, dok su izuzetak deca koja su izuzetno stvaralački nadarena, odnosno koja se uprkos svim pritiscima "normalnog" života ne mogu odupreti svojoj prirodi.Prilikom upotrebe dečijih slika u dijagnostici ne gledaju se samo boje, već je pažnja usmerena i na linije, figure, njihove dimenzije, raspored, položaj i drugo. Poznato je da kada dete crta svoju porodicu i ukoliko je jedan od roditelja nacrtalo znatno većim od drugog to znači da je taj roditelj dominantan u porodici.Boja na crtežu otkriva dečiji emotivni život i devojčice ih, uglavnom, više i sa većim uživanjem upotrebljavaju.Upotreba toplih boja otkriva spontanost, sklonost ka zabavi, iskrenu osećajnost i drugo dok deca kontrolisanog ponašanja radije upotrebljavaju hladne boje i u pitanju su racionalni, povučeni, često agresivni i osvetoljubivi mališani.Kako piše Vladislav Panić u svojoj knjizi "Umetnost i psihologija" ta deca dolaze iz porodica koje ih suviše kontrolišu tako da su naviknuta da potiskuju svoje nagone i kontrolišu svoje emocije.Svaka boja posebno ima svoju ulogu, pa preterana upotreba crvene može biti znak uznemirenosti i agresije, dok su deca koja upotrebljavaju pretežno žutu boju obično srećna i detinjasta.Zelena je pak znak nedostatka iskrenosti, pre svega emocionalne, dok je povećano korišćenje crne znak pomanjkanja emocija izuzev straha koji i jeste uzrok zakržljalosti drugih emocija.Plava označava potrebu za uvažavanjem sredine od koje dete beži i koja se odbija ili pak potrebu koja se zadovoljava. Praktično to znači da u prvom slučaju dete ceni društvo, ponaša se normalno, ali je povučeno i usamljeno, dok u drugom ono voli društvo, takođe prihvata norme, ali nije usamljeno već se rado druži.Zanimljivo je značenje smeđe boje kao dominantne, jer se obično sreće kod mališana koji su rasli u uslovima preteranih higijenskih zahteva.Što se tiče linija i figura, kroz njih se može otkriti pravac i stepen samokontrole, stepen dominacije razuma i sudova realnosti. To znači da tanke, iskidane i usamljene figure otkrivaju krute i neprilagođene mališane, zaokrugljene nežnu i skromnu prirodu, za razliku od izduženih koje su znak agresivnosti.U svemu tome posebno je značajan prostor. Crtež koji prelazi ivice papira znak je bezobzirnosti prema željama, zabranama i slično i ona su infantilna, nezrela i usamljena, dok srazmerno korišćenje prostora otkriva sređen, uravnotežen i privlačan karakter.Uz sam crtež i načini na koje društvo ističe značaj polnih razlika odražavaju se i na stvaralačke aktivnosti kod dece.Međutim, nije tajna da kreativnost zahteva i žensku senzitivnost i mušku nezavisnost. Psiholog Pol Torens je utvrdio visok stepen senzitivnosti kod kreativnih dečaka, kao i visok stepen nezavisnosti kod kreativnih devojčica.Sva ta istraživanja dokazuju da se razvoj deteta očitava i u njegovoj likovnosti i to, pre svega, njegov emocionalni razvoj i razvoj njegovog karaktera, a pomenut je samo jedan od segmenata, pošto je dečija psihologija obuhvata čitav niz metoda i pristupa kroz koje se može uočiti kakva ga ličnost krasi i na šta roditelji treba da se usmere.
