Milan Šević, nekadašnji urednik zabavnog programa Doma omladine i osnivač Beogradskog džez festivala priseća se vremena kada su u Beogradu nastupali Dizi Gilespi, Dip Parpl, Karlos Santana, Ajk i Tina Tarner...
Velikim svetskim zvezdama nekada nije bilo lako ugoditi.
"Dizi Gilespi je 12 puta svirao u Beogradu. Prvi put je došao 1972. godine. Avion mu je kasnio, tako da smo sa aerodroma direktno išli u Dom sindikata. Sve je bilo spremno za koncert što se tiče organizacije, on nije ništa tražio, ali je ceo njegov bend tražio supu. Misleći da su gladni otrčao sam do Kasine i naručio 21 večeru sa supom", priča Šević.
Prema njegovim rečima pripremanje hrane je trajalo, koncert je trebalo da počne, a Gilespi je neprekidno ponavljao: "Supa, supa".
"Nije hteo da izađe na binu bez supe. Bio sam zbunjen i ponovo sam otrčao do Kasine da ubrzam spremanje hrane. Članovi benda i on su popili supu a da rezance nisu ni takli. Ja sam ih u čudu gledao. Konobari su im doneli večeru a niko ni da je pipne. Posle mi je Dizi objasnio da je duvačima supa neophodna za pravljenje pljuvačke. I posle toga, kad god sam imao big bend duvača, obavezno sam naručivao supu", kaže Šević.
Napomenuo je kako je jednom Dizi na polovini koncerta u Domu omladine izašao sa bine, što je kod džezera sasvim normalno - da izađu da popiju nešto, da se osveže.
"Međutim, Gilespija nije dugo bilo i bili smo se zabrinuli za njega. U jednom momentu u sali se začuo, iz daljine, njegov glas: "Toalet papir, toalet papir!" Oprostio nam je sve i stalno se vraćao u Beograd", kaže Dizi.
Jedan od tvrđih pregovarača bio je i velikan džeza trubač Majls Dejvis.
"Znali smo da ne voli Jugoslaviju, koju je smatrao državom iza gvozdene zavese. Zahvaljujući vezama, pre svega Dušku Gojkoviću, došli smo do njega. Imao je dosta neprijatnih zahteva. Prvo kad dođe na aerodrom u Beograd da ne vidi uniformisanog policajca, zatim da mu niko ne traži pasoš... i treće, još gore, kad se razgaći u Beogradu. Pristali smo na sve. Stigne on u Beograd četiri dana ranije. Sredili smo sa policijom i carinom da se ne pojavljuju previše pred gostom. Dogovorimo se da limuzina dođe do aviona, da ja umesto carinika pokupim pasoše, da ovi to ispečatiraju a da ne vidi Majls. Posle nekoliko dana od Dejvisa stigne poverljiv zahtev da mu se nabavi droga.Raznim sam se stvarimo bavio, ali time ne. Upoznao sam ga sa mojim prijateljem doktorom Mišom Radosavljevićem i šta je bilo dalje, ne znam. Sa Dejvisom više nismo imali problema", prisetio se Šević.
Te 1974. godine u Beograd stižu Tina Tarner i njen muž Ajk. U Beograd su stigli sa koncerta u Gracu.
"U to vreme su se stalno svađali. Tina je izgledala fenomenalno. Nije nikuda išla, jer je bila veoma umorna. Bili su smešteni u hotelu Jugoslavija. Prethodni zahtevi bili su kraljevski. Od organizatora je traženo da obezbede dva kraljevska apartmana međusobno povezana. Muke sa organizatorima skratili su Tinini i Ajkovi ljudi. Rekli su da im obezbedimo jedan pijanino i da će sve biti u redu. Tako je i bilo. Umorna Tina je posle koncerta prespavala u apartmanu a Ajk se u svom uopšte nije pojavio. Naknadno je zakupio apartman u hotelu Slavija, gde je priredio prave orgije, sa puno devojaka koje su kao na izboru za mis njegovi ljudi birali na koncertu, deleći im nekakve pozivnice", rekao je Šević.
(Vesti-online)
