Nekada, ne tako davno, deca su jedva čekala leto, pa da istrče na ulice i sokake i krenu u berbu ovog neobičnog slatkog ploda. Danas ne znaju ni da postoji, a kamoli kako se zove.
Dud je dugovečno drvo čiji su svi delovi lekoviti - pogotovo cvet, zatim list, kora i plod. Dudinje sadrže oko 10% invertnog šećera, 2% slobodnih organskih kiselina (limunske i jabučne), vitamin C, sluz, pektinske i druge korisne materije.
Zrele, vrlo slatke bele i aromatične nakiselo-slatke tamnoljubičaste ili potpuno crne dudinje jedu se sveže, prerađene ili osušene. Osušene dudinje mogu da zamene šećer i zbog toga ih proizvođači melju i dodaju testu pri izradi slatkiša. Od dudinja se prave sokovi, kompot, slatko, žele, sirupi i slično. Od isceđenog soka uparavanjem dobija se sirup koji podseća na med (i sadrži u koncentrovanom obliku hranljive sastojke svežeg soka dudinja).
Plodovi duda su lekoviti i koriste se za ublažavanje bolesti srca, krvnih sudova, usta i grla, šećerne bolesti, gubljenja vida...
U narodnoj medicini sveže nedozrele dudinje daju se protiv proliva, a zrele kao blag laksans. Sok dudinja koristi se za lakše iskašljavanje, znojenje i mokrenje, za ispiranje kod zapaljenja grla i usta, naročito sok crnih dudinja, koji deluje i antiseptično. Mladi, zdravi i potpuno razvijeni listovi beru se tokom leta i suše u tankom sloju na promaji u hladu.
(Zdravasrbija.com)
