Ruski reditelj Nikita Sergejevič Mihalkov izjavio je danas novinarima, neposredno nakon primanja Povelje počasnog građanina Beograda, da je vest o tom priznanju za njega bila iznenađenje i radost.
"Posebno me raduje što me u Beogradu zovu samo Nikita. Kažu Nikita i zna se da misle na mene, ni na koga drugog. To je već velika nagrada. Malo je i opasno, jer možete postati gordi, a donekle je i tužno. S godinama sve je manje ljudi koji mi kažu - ti, malo ih je ostalo koji mogu da kažu - znaš kada si ti bio mali... Kada mi ovde kažu ti, to me vraća u mladost", rekao je on na konferenciji u Skupštini Beograda.
Na pitanje šta mu se u Beogradu sviđa, duhovito je primetio: "To što ima puno reklama za moje filmove. Kada sam jesenas pred svetsku premijeru "Sunčanice" u Beogradu odseo u hotelu Moskva kroz prozor sam gledao bilbord sa slikom iz mog filma".
"Volim da dolazim u Beograd i da gledam svoje filmove. U Evropi me ne prikazuju, ali nije važno, meni je Beograd dovoljan", rekao je on.
Međutim, na pitanje šta bi voleo da se popravi u njegovom novom gradu, nije hteo da odgovori, napominjući samo da mu je danas kada je primio Povelju tako lepo da ne bi ništa menjao.
Povodom teme njegovog filma "Sunčanica" (iz vremena pre i na kraju Prvog svetskog rata) izjavio je da je "svaki dan života praznik, pogotovo danas kada vidiš koliko ljudi gine, onda ceniš svaki dan i on dobija na smislu i vrednosti".
"Naša zajednička crta je da čuvamo saznanje šta je to rat. Ono je strašno, ali i vredno. Amerikanci ga nemaju, nikada nisu ratovali na svojoj teritoriji, a nemati to saznanje je opasno. Moj film se završava rečima: Ne daj Bože da bude rata. Vremenom se ta svest gubi, a važno je da se u genetskom sećanju čuva. Novi sukob se može odagnati kako strahom od rata, tako i umećem ratovanja. Mi srećom to imamo, i jedno i drugo", izjavio je Mihalkov.
