Nenad Ðurić, reditelj hit komedije „Nebo iznad krajolika“, na jesen će predstaviti ostvarenje „Hiljadarka“, film rađen u bosanskohercegovačkoj, hrvatskoj i srpskoj koprodukciji.
Kako saznajemo, inicijalna inspiracija im je bio čuveni Alija Sirotanović i njegovi udarnički podvizi, a sve ostalo je plod mašte scenariste. Radnja je smeštena u mali rudarski gradić Banovići davne 1955. i vrti se oko rudara Atifa Kurtovića, koji biva izabran za sliku na novčanici od 1.000 dinara, i njegovog odnosa prema Titu. Vrlo autentična slika bosanske provincije iz doba komunizma zapravo je omaž velikom filmskom autoru i filmskom teoretičaru Slavku Vorkapiću, koji je pre 60 godina snimio „Hanku“, prvi igrani film u BiH.
Atifa, koji silazi u jamu kako bi nasledio penzionisanog oca i postaje rudar-udarnik, tumači Branislav Trifunović. Junak priče kreće u Beograd da bi ga Titov fotograf uslikao i da bi postao deo istorije. A onda u njegov život ulazi devojka čiji nadimak nije slučajno Hiljadarka i u koju se zaljubljuje. Kada Tito, koga igra Nikola Kojo, najavi posetu Atifovom gradiću, za sve junake ove simpatične priče počinje avantura koju će pamtiti do kraja života.- Scenario me je kupio na prvo čitanje jer ima neku nevinost i govori o nekim lepim vremenima. Mislim da smo napravili topao film koji će publika voleti. Nismo mi tu da šaljemo nikakve poruke, već je zadatak projekta da zabavi i zamisli gledaoca koji ga vide - rekao je Trifunović tokom snimanja.
Komedija „Hiljadarka“ okupila je vrhunske glumce, pa se tako u njoj pojavljuju i Mima Karadžić, Aida Bukva (prvakinja sarajevskog Narodnog pozorišta i sestra pevačice Anabele Ðogani), Moamer Kasumović, Željko Pervan, Slaven Knezović...
Udarnik AlijaOD TITA TRAŽIO VEĆU LOPATU- Nosilac je 12 titula udarnika- Odlikovan je Ordenom junaka socijalističkog rada- Zbog anegdote na prijemu kod Tita, kad je upitan šta mu treba, a Alija odgovorio: „Veća lopata“, i danas se velike lopate nazivaju „sirotanovićke“- Primarno oruđe mu nije bila lopata, već bušilica. Navodno je radio i sa dve u isto vreme
Srce, ruke i lopataOPEVAN U PESMI PUŠENJAU antologiju jugoslovenskog rokenrola Sirotanović je upisan stihovima Zabranjenog pušenja u pesmi „Srce, ruke i lopata“. Izmenili su mu ime i datum kada je oborio rekord, ali to je - Alija.... Njegov je dan udaranA njegov je sanHiljadu tona za jedan dan.
Zabluda o novčaniciSVI MISLILI DA JE ALIJA, A ONO ARIFDugo je među narodom bilo uvreženo mišljenje da je na hiljadarki, a potom i na čuvenoj jugoslovenskoj novčanici od 10 dinara, bio lik Alije Sirotanovića. Alija je bio rudar iz Breze, a ljudi, valjda u toj euforiji socijalističkog stvaranja natčoveka, nisu ni primećivali da osoba koja se smeši s papira ne odgovara nekome ko dane provodi u jami. To je zapravo bio lik Arifa Heralića, livca iz Zenice. Sirotanović je tri godine pre smrti, tačnije 1987. godine, dočekao da osvane na novčanici - taman u vreme kada je počela da po svim šavovima puca zemlja za koju je dao toliko znoja. „Vredeo“ je 20.000 dinara.
U službi socijalizmaPORAZIO SSSRAleksej Stahanov iz SSSR je 1935. iskopao 102 tone uglja, što je bilo 12 puta više od dnevne norme. Kad je nastupila kriza između Jugoslavije i SSSR, takmičarski duh među udarnicima prenet je i na međudržavne odnose. Sirotanović je sa osam kolega 1949. iskopao 152 tone uglja i prebacio normu za 215 odsto. Pet dana kasnije Nikola Škobić je sa svojom brigadom prebacio Alijin rekord za 14 tona. Dva meseca kasnije Abdurahman Babajić je s kolegama iskopao čak 1.010 tona!
