Za život jednog čoveka sigurno nije mnogo podsticajno da se prepušta nekom pesimističkom osećanju. Ali, za mene je van sumnje da nad ljudskim životom uopšte počiva senka duboke tragike.
Već sam rekao: mi ne znamo odakle dolazimo, i još manje znamo kuda idemo – od jednog ništavila drugome.
Između jednog i drugog, moramo da se nosimo sa problemima egzistencije, starenja, bolesti i s nizom drugih stvari.
Postoji, reklo bi se, samo jedna stvar koja nam daje izvesnu utehu: to je ljubav.
Čak nam i tragična ljubav pruža utehu.
