Verovanje u prokletstva, u današnje vreme, deluje pomalo primitivno i smešno. Međutim, neke stvari jednostavno su previše jezive da bismo ih mogli otpisati samo kao slučajnosti.
Zato su verovanja u neka istorijska prokletstva opstala do danas.
Prokletstvo faraona
Sudeći po nekim izveštajima, nakon otvaranja grobnice Tutankamona, istraživači su naišli na natpis: "Svako ko uznemiri faraona će uskoro osetiti krila brze smrti". To nije odvratilo poznatog egiptologa Hauarda Kartera i lorda Karnvora da 1922. godine uđu u grobnicu i proslave se zbog jednog od najvećih arheoloških otkrića. Međutim, ubrzo nakon toga, veliki broj članovi grupe koja je ušla u grobnicu su umrli iz najrazličitijih razloga. Lord Karnavor je preminuo usled infekcije od uboda komarca, dok je jednog egipatskog princa ubila žena.
To je dovelo do pomame u javnosti zbog prokletstva grobnice i o tome se naveliko pisalo u medijima. Tutankamon, nije bio ni po čemu značajan faraon, ali je njegova grobnica jedina pronađena netaknuta. Naravno, bilo je i slučajeva da su neki ljudi ušli u grobnicu, pa proživeli ostatak života sasvim normalno. Ipak je broj smrti bio neuobičajeno visok, pa je to neke naučnike navelo na spekulacije da je pravi uzrok smrti bila neka vrste stare bakterije ili gljivice, koja je hiljadama godina ostala zarobljena u grobnici, a na koju istraživači nisu imali razvijen imunitet.
Ötzijevo prokletsvoÖtzi je najstarija evropska mumija. Nakon što je sedmoro ljudi je umrlo posle kontakta sa ovom mumijom započele su pretpostavke da je i Ötzi pod nekom kletvom, isto kao i faraon. Međutim, negde oko stotinu ljudi je bilo uključeno u kontakt sa ovim telom, i velikoj većini se ništa nije desilo. Pronađen u ledenjaku na Alpama, na granici Italije i Austrije 1991. godine. Bio je neandertalskog porekla, mada je genetska analiza pokazala i sličnost sa sadašnjim stanovnicima južne Evrope. Pretpostavlja se da je bio stočar, zbog načina života i strukture mišića. Imao je Lajmsku bolest, probleme s parazitima, zubima i zglobovima. U vreme smrti imao je oko 45 godina. Kod sebe je imao sekiru, nož, luk i strelu, opremu za paljenje vatre i biljke za lečenje. Umro je u borbi, jer je na njegovom oružju pronađen DNK još troje ljudi. Telo mu je bilo prekriveno tetovažama.
Prokletstvo TamerlanaTamerlan je bio tatarski emir (1360 – 1405) i bio poznat kao jedan od najvećih i najsurovih osvajača na svetu. Sazdao je imperiju koja je bila jedna od najvećih na planeti. Istovremeno je bio i čovek velike inteligencije, voleo je umetnost i govorio nekoliko jezika. Nakon smrti, Tamerlan je sahranjen u maulozeju u Samarkandu. Na njegovoj grobnici su zapisane reči: "Najveći rat će započeti, ako se ova grobnica otvori". Međutim, nakon nekoliko vekova, kada se promenio veliki broj vlada, ali i stanovništvo, na grobnicu su svi zaboravili i ona je ostala zapuštena. Sve do 1941. godine kada je Staljin, koji je bio veoma impresioniran Tamerlanovim životom, naredio da ekspedicija ode u taj grad, otvori grobnicu, donese ostatke i usput sve snimi kamerom. Ekspedicija se zbunila, jer nije bila sigurna u kom tačno gradu se nalazi grobnica, pa su se malo zadržali, ali su na kraju sve otvorili i doneli ostatke u Rusiju. Nekoliko dana kasnije, Hitler je napao Rusiju. Rusija, tadašnji SSSR, je u tom ratu izgubila oko 26,6 miliona stanovnika, i to je bio jedan od najsmrtnijih ratova ikad.
Dok je rat već bio u jeku, ruski naučnici odlučili su da vrate posmrtne ostatke, tamo gde su ih i našli, u novembru 1942. godina, sahranivši ih prema islamskim običajima, baš u vreme kad je započeta ofanziva u bici za Staljingrad, koju je ruska vojska dobila i koja je predstavljala jednu od najznačajnijih prekretnica u Drugom svetskom ratu. Od tada nikome više nije palo na pamet da uznemirava grobnicu. Zasluga za povraćaj posmrtnih ostataka se pripisuje ruskom kamermanu Maliku Kajumovu, koji je bio prvobitni član ekspedicije i upozoravao je na kletvu, još pre nego što je grobnica otvorena. Posle toga je služio u vojsci, i preko nekoliko generala, slao molbe Staljinu da vrati ostatke nazad. Staljin je, u to vreme, bio prilično praznoveran, tačnije hvatao se i za najmanju slamku kako bi preokrenuo rat, pa ga je na kraju i poslušao. Malik je inače bio kamerman, ali nije uspeo da snimi ništa od grobnice, iz nepoznatih razloga.
Prokletstvo plavog dijamanta
"Houp", 45-karatni dijamant plave boje je jedan od najpoznatijih dijamanata na svetu. Smatra se da će nesreća stići svakog ko ga nosi ili poseduje. To se uglavnom i dešavalo, mada stručnjaci smatraju da je sve slučajnost i da je cela priča o prokletstvu marketinški trik. Mnoge smrti nisu ni dokazane, već su zapravo samo legenda. Dijamant je prvobitno prokrijumčaren iz hrama u Indiji od strane, francuza Žan-Baptista Tavernijera, koga je, ubrzo nakon toga, ubila grupa pasa. Posle je došao u vlasništvo Luija XVI i Marije Antoanete, koji su izgubili glave u Francuskoj revoluciji. Nakon toga ga je posedovala porodica Houp, koja je zapala u finansijske probleme, pa je morala da ga proda. Kupac, Evelin MekLin, ćerka vlasnika "New York Timesa", ubrzo nakon kupovine dijamanta, izgubila je dvoje dece, a muž ju je ostavio zbog druge žene. Na kraju je dijamant završio u muzeju, gde se i danas nalazi. Dok su ga vozili u muzej, vozač ga je slučajno dodirnuo. Vozač je izgubio celu porodicu u požaru. Prokletstvo
Tekumseha (prokletstvo američkih predsednika)Tekumseh je bio indijanski poglavica, kog su u ratu 1811. godine, američki vojnici više puta slagali i prevarili. Na kraju su celom plemenu uzeli zemlju i ubili veliki broj ljudi. Tekumeshov brat, duhovni vođa plemena, je bio ogorčen, pa je bacio kletvu na glavnog generala Harisona i sve američke predsednike koji budi izabrani u godini koja se završava sa nulom. Idućih 100 godina svi američki predsednici izabrani u nultoj godini su umirali tokom mandata, što je zaista nateralo ljude da povjeruju u kletvu. Međutim, poslednja dva predsednika Ronald Regan i Džordž Buš uspeli su da prežive do kraja mandata, te se smatra da je kletva razbijena.
Prokletsvo Kenedijevih
Od atentata na Džona F. Kenedija prije 50 godina porodica se suočila sa ubistvom njegovog brata Bobija 1968. godine, zatim je Bobiejv sin David umro od prekomerne doze 1984. godine, a Bobijev drugi sin Majkl je poginuo u nesreći na skijanju 1987. godine. Bobijeva druga supruga Meri Ričardson Kenedi ubila se 2012. godine, ali je smrt Džon Džona, sina poznatog predsednika, u udesu aviona kojim je sam pilotirao 16. aprila 1999. godine dala glavni materijal za mit o prokletstvu porodice. Poklonici teorije o kletvi različito tumače nastanak kletve. Jedni tvrde kako je kletvu bacio rabin, kog je uvredio Džo Kenedi. Otac DŽFK-a bio je antisemiti koji se žestoko protivio dolasku Jjevreja koji su bežali od nacista. Drugi ističu da prokletstvo seže dalje u istoriju i pripisuju ga Tomasu Ficdžeraldu, pradedi Džona F. Kenedija s majčine strane koji je "uznemirio duhove" u Irskoj.
(Dnevno)
