Ana Zorana Brajović pre dve decenije prvi put je stala za dirigentski pult Narodnog pozorišta. Tada je imala samo 20 godina, a danas u zrelim godinama obavlja funkciju vršioca dužnosti direktora Opere nacionalnog teatra.Njeni roditelji, čuveni lekari, nisu ni sanjali da će prekinuti porodičnu tradiciju.- Nije trebalo da budem muzičar, kod mene je u životu sve bio splet čudnih okolnosti. Već sa tri godine imala sam lekarski mantil na kome je bilo izvezeno moje ime. Međutim, sudbina nije htela da budem lekar. Muzikom sam počela da se bavim sa pet godina jer je moja majka smatrala da je za doktora veoma bitno da bude muzički obrazovan, pa me je upisala na klavir - počinje priču Ana.U drugom razredu srednje škole shvatila je da ipak ne želi da bude lekar, a u muziku se zaljubila kad je bila u Splitu kod bake i deke.- Karijeru sam počela kao koncertni pijanista. Niko ne studira dirigovanje dok je veoma mlad. Dirigent sam postala nakon saradnje s jednim dirigentom. Loše je ispratio klavirski koncert koji sam svirala i nije uvažio moju muzičku koncepciju. Raspitala sam se ko je najbolji profesor dirigovanja i otišla sam kod maestra Jovana Šainovića. Došla sam i zamolila ga da me nauči da dirigujem i sviram klavirske koncerte kako ne bih morala da sarađujem ni sa jednim dirigentom - otrkiva Brajovićeva.Veliki stručnjak ubedio je Anu da ipak upiše i dirigovanje na FMU.- Kada sam bila na trećoj godini studija, u Narodnom pozorištu jedan korepetitor dao je otkaz. Šainović, koji je tada bio direktor opere, pitao me je da li bih radila njegov posao u operi. Operu nisam volela i želela sam da dirigujem samo simfonijsku literaturu. Ipak me je ubedio da promenim mišljenje. Nakon nekoliko meseci zaljubila sam se u glas kao najsavremeniji instrument.Ana je prvi put dirigovala opersku predstavu s nepunih 20 godina.- I dalje držim rekord kao najmlađi dirigent koji je stao za pult beogradske opere. Pre toga sam dirigovala manje koncerte. Na reprizi opere „Otelo“ 25. novembra proslaviću 20 godina dirigovanja.Ana Zorana ma velike planove.- Opera je za mnoge ljude bauk. Velika barijera je jezik, a titlovi tokom predstava malo pomažu. Naša kuća stremi pravljenju nove publike. Ideja je da za četiri godine napravim program za najmlađe, pa sve do uzrasta srednjoškolca. Projektom „Opera u školama“ pokušaćemo da dobijemo novu publiku. Pripremamo tri predstave za decu - „Čarobna frula“, „Bastijen i Bastijena“ i „Služavka gospodarica“. S tim predstavama ćemo gostovati po školama da pokažemo da opera uopšte nije dosadna, već zabavna, savremena i komična - zaključuje Ana.
Postala autoritetBILO JE BOLNO I KRVAVOBrajovićeva je prošla kroz težak period dok se nije u potpunosti ostvarila kao dirigent.- Biti žena dirigent više nije tabu. Problem je biti petao u svom dvorištu jer me u Narodnom pozorištu znaju kao dete koje je dugo sedelo s partiturom iza scene i u orkestru. Morala sam da postanem autoritet ljudima koji su 20 i 30 godina stariji od mene. Bilo je teško, bolno i krvavo. Bilo je i mnogo suza, ali kod kuće, kad me niko nije video.
