Vojislav Voja Brajović decenijama važi za jednog od najvećih šmekera srpskog glumišta. A gde bi pokupio najveće životne mudrosti ako ne u kafani.On je od onih glumaca koji voli kafane, ali ne i opijanje. Kad je 1967. upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, počeo je da posećuje prestonička boemska mesta, ali zbog druženja, ne zbog alkohola.Pamti dosta anegdota, ali ono što se desi u kafani zauvek ostaje tamo.
- Kafana je uvek bila, a i danas je, drugi fakultet, koji čoveka uči da bude u kontaktu sa svetom. Tamo nikad nisam išao zbog pića. Reklo bi se da ne pijem. Takođe, nisam posećivao ta mesta ni zbog ića, jer tada nisam imao ni pare da bih jeo u kafani. Više sam išao da bih se družio - priča Voja za Kurir i nastavlja:
- Kafana je obeležje našeg naroda i države u najboljem smislu. Kada neko kaže „kafansko“ u ružnom smislu, ne pridajem tome značaj. Dosta sam tu naučio, saznao i prepoznao našu radost života.Dobitnik nagrade Dobričin prsten najviše je uživao u trenucima kada se za stolom okupe kolege mlađih i starijih generacija.- Mi smo različite generacije imali za stolom. Imali smo čast da sedimo s velikim umetnicima i glumcima, kao što su Ljuba Tadić, Paja Vuisić i drugi. To su bile privilegije. Imao sam tu čast da ih slušam dok sedim s njima i da uvek naučim nešto novo i interesantno. To danas verovatno nije tako - kaže Brajović.Slavni glumac tvrdi da su kafane najbolji brend naše zemlje.- Kafane su naš brend, pre nego šljiva i malina. Imamo dobrih kafana - kaže Tihi iz „Otpisanih“, koji po celo leto provodi na Crnogorskom primorju, kartajući se s prijateljima u kafanama.M. D.
