U sobi za dnevni boravak pojavljuje se nasmejani Kej, Rene iz 'Alo!'Alo!". Baca pogled na sat, pa se pravda da mu doktori još ne dozvoljavaju "mnogo pokretanje duha", a u takva pokretanja spadaju iintervjui.Naime, početkom godine ga je, dok se automobilom vozio kući, zahvatilo olujno nevreme, netipično za Englesku. Stablo i grana srušili su se na njegov automobil, povredivši mu glavu.
"Zapravo sam jedva izvukao ludu glavu", objašnjava Rene.
Koma, dve operacije, bolničko lečenje, pa oporavak kod kuće.
"Hteo bih više da razgovaram, ali mi je i to ograničeno", dodaje kao činjenicu a verovatno i kao upozorenje.
Zanimljivo je napomenuti da su tog dana kad ga je zadesila nesreća snimali epizodu 'Alo! 'Alo!" koja se događala baš u oluji, koju je engleska tajna radio stanica najavila, kako bi se u toj prirodnoj zapetljanciji spasili engleski piloti. Piloti, dakako, nisu bili spaseni, ali je kasnije u pravoj oluji stradao glavni junak predstave Gorden Kej. Ne, on neće "večno ostati kod kuće kao neki hipohondar", ali dosadni lekari mu nedozvoljavaju snimanje sve do kraja oktobra.
Odjednom se lupio po čelu: "Zaboga, divno je što ste ovde, treba mi prevodilac s vašeg jezika!"
Ispod menore na polici kamina jedno je pismo s dve jugoslavense poštanske marke. Pismo je iz Čakovca, a potpisala ga je Marija Grabarić, koja Reneu želi sve najbolje i želi mu brzo ozdravljenje, a ispod potpisa dodala je i nekoliko stihova vrlo naivne i vrlo dirljive pesmice, podrške bolesniku. Preveo sam pismo i pesmicu i vlasnik francuskog bistroa za vreme rata vidljivo je dirnut.
Odmah joj je napisao odgovor od tridesetak reči, ali sadržaj tih reči ostaje tajna između Renea i naše Marije.
"Znate, zaista sam dirnut, jer sam iz Jugoslavije dobio dvadesetak pisama s dobrim željama", dodaje Rene.
"Zar je naša serija toliko popularna u vašoj zemlji?"
Zasmejavaju nas decenijama, ali ovo sigurno niste znali: 10 zanimljivosti o seriji Alo, alo
To sam mu već rekao krajem 1987, na pozornici nakon predstave u londonskom pozorištu, pa napominjem da je 'Alo! 'Alo!" i dalje vrlo gledana emisija u zagrebačkom televizijskom Programu plus.
"Dakle, kad će završiti drugi svjetski rat i kad će se u vašoj gostionici početi okupljati mirnija publika?" pitam Gordona Keja.Kaže da je ovih dana, mada još na bolovanju, ipak snimio dve epizode u kojima se od njega manje zahtevalo, a trebalo je da popune novu seriju od 13 epizoda. Nastavlja: "Mislim da će rat još potrajati. Molim vas, nama jednostavno ne dozvoljavaju da prekinemo ratno stanje. Ova serija je đavo umreću s njom. Džeremi i Dejvid (Džeremi Loijd Dejvid Kroft autori serije) imaju još stotine ideja. Čini se da publika jednostavno nedozvoljava da prestanemo da snimamo."
O PRETNJAMA
"Zamislite", nasejao se Rene, "dobio sam i dva pisma nekih crkvenih institucija koje zahtevaju da se u seriji oženim za Edit, jer inače živimo u grehu! Uostalom, nije to jedina intervencija."
"Kakvih još ima?" zanima me.
"Svakakvih, naročito u početku serije, kada je ekipa bila zasuta i pismima iz Zapadne Nemačke,uglavnom nacistički orijentisanih.
"Zamislite", kaže Kej, "dok su se neki bivši nacisti prepoznali u Her Fliku, pa su čak objašnjavali da je takvo ponašanje bilo “nametnuto”, drugi su vređali ekipu 'Alo! 'Alo!", pa i pretili joj. Čak sam ja dobio dva preteća pisma ali pisana istim rukopisom iz dva nemačka grada. To su neizbežni primitivci, jer jesu li Francuzi bolje prikazani, ili ona dvojica nesretnih engleskih pilota? Čak smo imali proitest Kraljevskog udruženja ratnih pilota veterana. Zamerali su nam što našu dvojicu pilota prikazujemo kao gotovo maloumne ljude, svakako osobe s niskim IQ,a takvi nisu bili piloti RAF. Čudi nas što udruženje konobara i konobarica nije protestvovalo zbog seksualne strasti i računa koje spram mene pokazuju moje konobarice. Ili da neko udruženje starijih osoba ne protestuje zbog cinično razuzdanog ponašanja Editine majke, koju tako divno igra Rouz HiI, starica koja je mudrija od tri generacije.
O HOMOSEKSUALIZMU
Čini mi se da je pogodan trenutak i za jedno možda "škakljivo" pitanje. Dakle, bi li hte da komentariše pisanje o njemu u britanskoj štampi ovih dana. Rene odmah pristaje i odgovorom zadovoljava i najvreliju znatiželju.
"Dakle, u jednom londonskom tabloidu neko je napisao da sam homoseksualac, a da mene nije pitao. Sutradan, dok sam još ležao u šok sobi, taj isti novinar je prevarom uspeo da uđe u moju sobu, postavljajući mi pitanja koja sam napola razumeo. Naime, u stanu je sa mnom stanovao jedan mladić bio je tri godine sa mnom koji je poznat kao homoseksualac. Neko je to povezao i tzv. moj seksualni stav je bio prepoznat, glupo opisan i gotovo osuđen."
Uostalom, koga se tiče jesam li ja homoseksualac ili nisam", nastavlja Rene, pa kaže: "Čudi me da neko nije napisao i za Gaja SInera, koji igra poručnika kojemu se očito sviđaju muškarci, da je i on homoseksualac, kad ga već glumi."
"Nadam se da vaš časopis ne zanima jesam li homoseksualac ili nisam, zar ne?"
Odgovaram da nas to ne zanima, madaje svaka sveža informacija uvek dobro došla...Dakle, nije bilo svježe informacije te vrste.
O JUGOSLAVIJI
Drago mu je što je serija tako popularna u Jugoslaviji, pa kaže da je jednom letovao na Hvaru ("sa ženom!" dodao je). Bilo mu je lepo, ali se seća i jedne naše hotelske antikomedije, kad su im na "fiš pikniku" ponudili nekakve sitne ribice umesto najavljene i naplaćene tunjevine.
Na kraju će Gordon Kej: "Čujem da je kod vas u Jugoslaviji politički vruće. Je li to istina?"
"Istina je", odgovorio sam.
(Yugopapir/Izborov jesenski magazin)
