- Žena Caca i ja smo sami i tradicionalno za praznike izlazimo na ručak s prijateljima. Moji najbliži žive u Americi, ali zato ona ima veliku familiju - čak sedam sestara, od toga dve rođene. Idemo uvek kod nekog u posetu. Njena sestra je za Božić doputovala iz Londona s dve unuke. To su za nas radosni dani i velike svečanosti - kaže na početku uskršnjeg razgovora glumac i upravnik Pozorištanceta „Puž“ Branko Milićević Kockica (71).„Puž“ ste osnovali pre tačno 40 godina. Da li ste ga baš ovako zamišljali kako danas izgleda?- Zamišljao sam da će biti duplo veći. Međutim, ispalo je sjajno što je ovako mali sa 200 mesta, jer je svako dete blizu pozornice, pa lepo vidi i čuje. „Puž“ je primeren deci i više vole kad je mala pozornica.Šta biste promenili da možete?- Dosadna je to priča za čitaoce. Zgrada u kojoj smo ne pripada gradu, već se plaća zakup. Više od 10 godina se rešavaju imovinsko-pravni odnosi. Prvo bih otkupio zgradu, ali vlasnik možda i ne može da je proda. Rešiće se i taj problem sporim i lakim puževim koracima.Ne biste napravili dobro pozorište za decu da nije bilo vaše žene.- Da se ona nije uključila, nikad ne bi nastao „Puž“. Želeo sam da moje predstave ne budu samo tezge. Kritikovala je te moje prve komade. Zahvaljujući njoj napisao sam bolje tekstove. Ona je kao neka mama kvočka. Uspela je da okupi glumce kao piliće. Caca je više od pola „Puža“.Koji su glumci krali zanat s vama?- Od velikana Mića Tatić, Petar Kralj, Predrag Tasovac, Janoš Tot i Bule Butković, a Ceca Bojković i Katarina Žutić su u predstavi „Ivica i Marica“ bile čuvene Marica i veštica. Pera nam je bio predsednik Upravnog odbora, a od superzvezda Sloboda Mićalović je radila „Miladinovu čarobnu lampu“. Pera je igrao kralja u „Uspavanoj lepotici“, a ja sam nasledio tu njegovu ulogu. Bili su s nama Konstantin Kostjukov kao princ i njegova supruga Duška Dragičević kao lepotica. Gde ćete veće zvezde. Mi nemamo ansambl, tako da nam igraju glumci iz svih pozorišta.Da li imate problem s posetom?- Kad je lepo vreme, maraton, nema dece. Pobegnu u park. Onda igramo predstave u kojima glumim ja i zbog loše posete sam sebi ne isplatim honorar.Zašto glumci vole „Puž“?- Glumci vole da igraju u dobrim predstavama i pred punom salom. Kod nas dobiju priliku da igraju u mnogo predstava. Svaka se izvede više od 50 puta u godini i plaćamo honorare svakog ponedeljka već 40 godina. Imamo sistem kao na Divljem zapadu, samo što oni isplaćuju radnike petkom, a mi ponedeljkom. Prvo sam bio glumac i najviše sam mrzeo kašnjenje honorara, kod nas toga nema.
Pozorište ne bi opstalo ni bez pomoći političara?- Političari su osnovali „Puž“. Ne bismo mogli da živimo samo od prodaje ulaznica. Ne bih hteo da imenujem nekog i spisak je dug. Publika prepoznaje tu našu ljubav.Znate li da se vaša pesma „U svetu postoji jedno carstvo“ peva na svadbama?- Znam. I sam kad uđem u kafanu, odmah mi orkestar svira „Drugarstvo“. To nije moja pesma, već je izvodim. Autor muzike je Mika Živanović, a tekst je napisalo neko dete. Uzeto je iz neke zbirke i ne znamo njegovo ime. Nekoliko njih tvrde da su autori teksta.Mnogima ste trn u oku zbog podrške Vučiću. Šta imate da kažete nevernim Tomama?- Nikad nisam pričao ništa o politici. Mogu da kažem samo da mi je da podržim Vučića rekao Putin. Slobodno tako napiši ako smeš (smeh). Završeni su izbori, a ja ne znam ime nijednog kandidata osim Aleksandra Vučića. Politički sam analfabeta (nepismen ili onaj koji ne zna azbuku, op. aut.).Kad ste imali kontakt s njim?- Čuli smo se preko telefona. Zar vi mislite da Putin ne zna ko je Branko Kockica (smeh). Naravno, sve ovo je bila šala.Često su vam lepili epitet zabavljača. Da li vam smeta?- To je pokvareno i s moje strane jer deci poturim neku ideju kroz zabavu. Ako im stavite prst u oko, deca ne primaju. Moraju da dobiju priču kroz bajku. Divno je što do poente dođemo kroz šalu. „Puž“ ima malu scenu i kad menjamo dekor, uveo sam u pozorište pedagoga, koji komentariše scenu kroz razgovor. Oni učestvuju i dobiju jasnu poruku. Kad se uspavaju, najviše se pecaju na fazon: „Slušaj me, jer posle nećeš znati da objasniš mami“.Zašto je pozorište za decu rečeno bokserskim žargonom teška kategorija?- Prvi put čujem da je to teška kategorija. Deca ne vole kad im je dosadno. U drugim pozorištima ih smiruju razvodnice, a ja ne dozvoljavam takav pristup i glumac mora da se snađe da umiri publiku. Lakše je pisati za decu nego za odrasle. Pozorište za odrasle nam se pretvorilo u političko pozorište i nema dobrih komada. Mi imamo paletu tema i milina je raditi za decu.Zašto danas više na TV nema emisija za decu kao što je bila „Kocka do kocke, kockica“?- Vaše pitanje treba postaviti urednicima na televizijama. Nekad su u tim programima igrale najveće glumačke zvezde. Danas TV nemaju termine da puštaju ni dečje pesme. Vlast mora da tera TV da rade programe za decu jer su nam upuštena poslednjih godina.Kad smo radili prošli intervju, najavili ste povlačenje sa scene. Da li razmišljate o penziji?- Sve manje igram nove komade. Moram da spremim zamenu za mene. Ne znam kako ću naći nekog ko će me menjati u interaktivnim predstavama s decom, gde je glumac sam na sceni. To je odlično radio pokojni Manda, a nekad Minja Subota i Lazar Ristovski. Treba nam glumac koji ima harizmu dobrog učitelja i osećaj za klince. Mislim da ću teže naći zamenu. Pozorište „Puž“ će jednog dana morati da radi bez mene. Jednom moram da odem u penziju. A i umreću. Mislim da ću iz „Puža“ otići pravo u raj. Nekako sam već u raju. Raditi s decom je raj i ja sam već u njemu godinama.
Verni čitaociDAN NAM POČINJE UZ KURIRDa li je tačno da su vam omiljene novine Kurir?- Ne gledam ja televiziji niti čitam novine. U kući je za to zadužena moja žena i ona me obaveštava o novostima. Caca kupuje Kurir svakog dana, i Politiku. Njen otac je radio u Borbi i tada je čitala sve novine, pa joj je ostala ta navika.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
