Kao melem na ranu proslavljenom jugoslovenskom i srpskom glumcu Miji Aleksiću dolazi 1992. godine poziv Gorana Paskaljevića za film "Tango argentino".
U toploj priči o druženju nekoliko penzionera sa jednim dečakom, Mija se opredeljuje za ulogu Hulija Popovića, ostarelog pevača i igrača tanga. Bila je to njegova poslednja uloga.
Ovaj lik, potpuno suprotan od svih koje je glumio na filmu, ponovo je osvojio nagrade i pobrao aplauze, a novinarima je veliki glumac rekao da je birao ovu ulogu i gradio je zajedno sa rediteljem. Na festival u Nišu, gde je primio još jednu nagradu, došao je bolestan, kao što je bio lošeg zdravlja i kada je snimao "Tango argentino".
"Plašio sam se da prijatelje ne uvalim u nevolju ako me bolest natera da prekinem snimanje", govorio je Mija.
Lekar koji je danonoćno bdio nad njegovim zdravljem govorio mu je: "Da vam prepišem još neki film kao terapiju?", jer Mija nije krio:
"Bilo mi je tako lako da igram, kao terapija..."
U bolesti je Mija često morao da obilazi lekare. Čim bi ga prepoznali, ostali pacijenti bi ga puštali u ordinaciju preko reda. Imao je objašnjenje: "Berem plodove minulog rada." Sve je manje prisutan u javnosti. Publika ga je videla još jednom 1994. godine na jubilarnoj proslavi 45-godišnjice radio-emisije Veselo veče.
Mir nalazi u kući, sa ženom Ivankom - Bebom. I sve tako do nedelje, 12. marta 1995. godine, kada stiže vest da je u beogradskoj bolnici umro Mija "nacionale".
Kurir.rs/Vesti
