Njegov govor je rasplakao mnoge.
"Gospođo Miro, porodico prijatelji, ja neću iz glave, ja cu iz srca. Polako i neumitno ostajemo sami. Zauvek nam odlaze najbolji među nama. Oni koji se retko rađaju, vrhunski briljantni. Imao je osmeh koji je plenio iskrenošću, lepotom. U nešto više od godinu dana tamo iza onog brda otišli su velikani filmske umetnosti i glumci koje smo najviše voleli. Gaga, Madžgalj, Bata, Manda. U teškoj dužnosti koju nisam smeo da odbijem usuđujem se da njegovoj supruzi Miri i njegovim ćerkama i unukama u nastupajućim danima tuge da ostanu ponosni.
U brlogu rijalitija, vremenu silikona, vajbera, gde se tetovaža više ceni od znanja, u tužnom danu kada nas napušta neko ko je poseban, da se čovek zapita s kime ćemo ostati ako nam svi idu. Koga ćemo voleti, obožavati, kome ćemo se diviti? Koga ćemo da pokušamo da sustignemo, da nam bude idol? Kao mladog glumca, mene je Smoki učio da pucam smajserom i mitraljezom. Sećam se partizanskih filmova. Tada smo imali kinomatografiju i ambicije", rekao je glumac i otkrio u čemu je Ljubiša bio najbolji.
"Smoki je sve radio najbolje. Sposobni producent koji je od dinara pravio dva, veliki glumac, kolega, šarmer, drug prijatelj. Još u nečemu je bio najbolji. Odličan igrač pokera. Za sitnu paru tek da ima nešto. Završavam ovu tužnu besedu u hotelu neretva u Mostaru 70ih godina sede tri gromade Beki Bata i Ljubiša i kao četvrti ja. Partija pokera kao škola života. Da li je potreban komentar? Čime li sam zaslužio toliku čast? Ko je pobedio a ko izgubio nije važno. Ja sam pobedio jer sam bio u tom društvu", rekao je Bajić.
NE PROPUSTITE
(Kurir.rs, Foto: Dado Đilas, Zorana Jevtić)
