Tog 1. oktobra 1988. godine niko osim lekara i supruge Mirjane nije znao da je preminuo Pavle Vuisić, velikan srpskog glumišta. Čak ni za njegov pogreb niko nije znao osim, opet, supruge Mirjane i sveštenika. Tako je želeo čuveni Paja, najveći "namćor" i osobenjak kog pamte kamere srpskog filma. Čim se razboleo, Pavle Vuisić se sakrio od svih. Samo je supruga Mirjana znala gde se nalazi i nije smela da obavesti nikoga, čak ni ljude koji su možda mogli da mu pomognu. Paja je znao sve, samo nije znao šta će sa sobom. Razmišljao je i o tome da digne ruku na sebe, ali se plašio da ostavi Mirjanu koja nije bila spremna za kraj.
NE MORAM JA NIŠTA: Evo zbog čega Pavle Vuisić pred Titom nije hteo da nosi SVEČANO ODELO!
Nije voleo javnost ni sve što je slava donosila, voleo je da se osami, da uživa na Savi... Nije podnosio forme i svečanosti, pa ni komemoracije. Posle one koju je organizovalo Udruženje dramskih umetnika nakon smrti glumca Bate Janićijevića, Pavle je pripretio sekretarici Udruženja da mu ni slučajno tako nešto organizuje.
Zato je čak godinu i osam meseci pre smrti napisao "preteće" pismo. U svojevrsnoj oporuci Vuisić je tražio da se za njegovu smrt ne sazna tako lako. I tako je i bilo. Pavlovom pogrebu su prisustvovali samo supruga Mirjana, zvana Sula, i sveštenik – ali ni on nije znao koga sahranjuje. Svi ostali – poznanici, filmadžije, sindikati, fabrike koje su se raspitivale kako da odaju počast glumcu, cela Jugoslavija je za njegovu smrt i pogreb saznala je kasnije. Kako su mnogi znali gde je grobnica mlađeg Pavlovog brata Dušana, spustili su cvet na grob dvojice glumaca tek nekoliko dana posle sahrane.
(Kurir.rs/Dnevno, Foto: Printscreen)
NE PROPUSTITE
