Fenomen „Žikine šarenice“ iz dana u dan, iz godine u godinu zbunjuje i njene najstrože kritičare.
Emisija koja jedina zađe u svaki kutak Srbije, gde se može dosta toga čuti i naučiti o srpskoj tradiciji i istoriji, videti priče i reportaže o neobičnim ljudima, sresti i seljake i akademike u studiju, jedina je koja konstantno beleži rast gledanosti. Prema poslednjem istraživanju ABG Nilsena, emisiju je gledalo 1.406.000 gledalaca!
Za to je zasigurno najzaslužniji njen autor i voditelj Žika Nikolić, kome je grad nadenuo nadimak Žika Seljak.
- Pa normalno je da sam Seljak ako sam sa sela.
Ne smeta vam taj nadimak?
- Ta priča je postala smešna. Mnogi su u Beogradu zaboravili na svoje poreklo, da potiču sa sela, a to nas je i koštalo kao narod poslednjih dvadesetak godina. Dodvoravanje nekim evropejskim vrednostima tih ljudi, naših zaboravnih seljaka, dovelo je do degradacije srpskog sela. A srpski seljak je izneo sve ratove, prehranio Srbiju kad god je bilo teško, i sve sam sigurniji - srpski seljak i srpsko selo su i budućnost Srbije.
Zašto tako mislite?
- Imate primer u Vladimircima. Upoznao sam Nemicu koja već šest godina živi tamo. Kupila je njivu i proizvodi zdravu organsku hranu. Sada je tu došao i jedan Holanđanin. Imaju tezgu na Zelenom vencu i svake srede to što proizvedu iznose na pijacu i prodaju. Prezadovoljni su, a mi Srbi ismevamo srpsko selo! Ne znam u čemu je kod nas problem. Mogli bismo da živimo bogovski. Imamo lepu zemlju. Srbija i Japan su 1948. imali isti nacionalni dohodak? Za sve smo sami krivi. Uvukao se nerad u Srbe.
Radili ste u školi u Kraljevu i na radiju u Vrnjačkoj Banji.
- Upisao sam engleski jezik na Filološkom fakultetu, a završio ruski. S radija sam izbačen kao antitalenat da bih godinu dana posle toga bio vraćen i ustoličen kao glavni urednik. Tako je to u životu. Drago mi je što sam kao novinar prošao put od kupovine bureka urednicima do svega što sam uradio. Poslednjih godina novinarima nedostaje taj dril koji smo mi imali. Internet je doneo dosta dobrog, ali i dosta lošeg po novinarsku profesiju. Ranije je bilo nezamislivo da novinar sedi u redakciji po ceo dan. Jurio si svuda informacije.
Radite živi program i ponekad vam se dogode lapsusi.
- Ko radi, taj i greši. Svake nedelje imamo četiri sata živog programa, s nekoliko desetina gostiju, saradnika, ljudi koji realizuju emisiju, to je preko 200 sati direktnog programa. Ali sve te stvari su predimenzionirane, ja najbolje znam koliko su druge televizije spremne da daju da na svojoj televiziji imaju „Šarenicu“.
Koje televizije?
- Pink, a imao sam ponudu i od TV Hepi.
Šta vam je nuđeno?
- To bi već bilo nekorektno da kažem, ali dobri uslovi i produkcijski i finansijski.
Literatura Priprema promociju „Poslovice Žikine šarenice“
IDEM S KNJIGOM U KAFANU
Mnogo priča ste posvetili srpskim kafanama. I promocija vaše knjige „Poslovice Žikine šarenice“ krenuće u najpoznatijim srpskim kafanama.
- Kult srpske kafane je ušao u srpsku literaturu, srpsku istoriju. Doskora, u Srbiji je sve kretalo iz kafane. Na ideju da radimo promociju knjige upravo u kafani došli su ljudi iz Kragujevca, iz „Biblioteke kod Milutina“, tamošnje kultne porodične kafane. Ideja je da skečeve iz knjige uradimo s našim glumcima, i to sam prihvatio. Tog dana svaki gost dobiće knjigu na poklon. Sada se ta ideja proširila i javljaju se ljudi iz svih krajeva Srbije. Tako da ćemo s knjigom u kafanu, i baš se radujem tom projektu.
Kurir / Dragomir Ilić
Foto: Zorana Jevtić
NE PROPUSTITE
