Glumac u razgovoru govori o svom povratku pozorištu i zašto ne staje pred objektiv svog oca Dragana Timotijevića.
- Pratim domaće, a i strane TV kanale i nekako sam naslutio da ono što je Dragan Bjelogrlić planirao da uradi ide prema nekoj američkoj produkciji. Bio sam prilično siguran da će izazvati ovakve reakcije.
Da li vam je bliska istorija između dva rata?
- Veoma malo sam znao o istoriji tridesetih godina. Učili smo u školi o Šestojanuarskoj diktaturi, ubistvu poslanika i ko je general Živković. Međutim, nisam znao za Ruse i njihov položaj, kao ni za trgovinu opijuma. Taj period vrlo je sličan današnjem trenutku. Imamo javne tužioce koji nešto žele da promene, a ne mogu ništa da učine.
Ko je Vojin Đukić? Čovek ispred svog vremena?
- Moj junak je želeo da promeni nešto nabolje. Međutim, sistem je jači od pojedinca. To su problemi koje imamo i danas.
Hoće li pasti i njegova glava?
- To nećete izvući od mene (smeh).
Da li vas je povuklo da pročitate scenario do kraja?
- Dobio sam prvih osam epizoda. Ostalo ću gledati s publikom.
Igrate ulogu policajca u filmu „Južni vetar“, čije snimanje je završeno prošle nedelje.
- Igram momka koji je veza između policije i kriminalca. Kad sam prvi put čitao scenario, u opisu lika stajalo je „demon i lisica“. On je čovek koji će u svakom sistemu biti na dobroj poziciji.
Zašto su Srbima zanimljivi kriminalci iz devedesetih?
- Zato što živimo u ubeđenju da su se kriminalne radnje dešavale devedesetih, a da se danas tako nešto ne događa. To je neka vrste autoamnezije koju sami sebi namećemo.
Da li ste se sretali s kriminalcima?
- Dosta mojih kolega je opčinjeno svetom kriminala. Momci s margine su opčinjeni našim poslom. Nikad nisam ima aspiracija prema tom miljeu. Upoznao sam mnogo žestokih momaka, međutim, to nije moja šoljica čaja.
Igrate u hitu Beogradskog dramskog pozorišta „Crna kutija“. Pred premijeru vas je napustio kolega, da li vas je to poremetilo?
- Nemanja Oliverić je zamenio jednog kolegu 10 dana pred premijeru. To nas uopšte nije poremetilo, već nam je dalo vetar u leđa. Mislim da je to velika predstava koja će se igrati makar pet godina.
U „Crnoj kutiji“ otkrivamo da svi imamo javni, privatni i tajni život. Koje se vaše tajne?
- Imam tajni život. On je unutrašnji, čak ni sam nisam svestan svojih tajni. Dobro ih krijem i od sebe.
Privatnost držite dalje od javnosti.
- Ne smete da dozvolite da padnete na šarm novinara i odgovorite na neka pitanja koja su vezana za porodicu. Znam gde je ta linija i nikad je ne prelazim.
Otac vam je naš kolega. Da li ste zbog njega otvoreniji prema medijima?
- Odrastao sam u hodnicima Politike. Nekako sam uvek imao razumevanja za novinarski i fotografski posao. Kao klinac sam najviše voleo miris štamparije. Imam razumevanja za vaš posao.
Kako se osećate kad stanete ispred očevog objektiva?
- Ne radim s tatom nikad. Nije jednostavno da me slika otac. Fotografije uvek ispadnu bolje kad me slika neko drugi. To je prosto tako.
Nekako ste se profilisali kao filmski glumac.
- U pozorištu radim kad nemam angažman na filmu. Nisam čovek koji može da sedi na dve stolice.
O stanju na filmu
VIDI SE POMAK NABOLJE
Vidite li pomak u domaćoj kinematografiji?
- Pomak nabolje se vidi. Mali su to koraci. Najviše moramo da zaštitimo autorska prava i da se zaustavi piraterija. Razumem da ljudi skidaju strane filmove i serije, ali ne razumem da skidate domaće, a posle tražite da oni budu kvalitetni. Kako mislite da se nađe novac za film kad producent ne može da dođe na nulu, kad ga gledate na Jutjubu.
Kurir / Lj. Radanov
Foto: Marina Lopičić, Promo
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
“Da se ne lažemo” Bura oko “Senki nad Balkanom”
