Da nije bilo nje, svet bi ostao siromašniji za Herkula Poaroa, detektivskog junaka s brčićima, okruglom glavom i naočarima, i pomalo luckastim ali uvek nepogrešivim metodama otkrivanja zločina. Uz to, njena su dela, uz Šekspira, najprodavanije knjige u celom svetu.
Naravno, reč je o najslavnijoj spisateljici kriminalističkih romana Agati Kristi.
Ova čuvena spisateljica rođena je u engleskom gradiću Torkvaju u jugozapadnoj oblasti Devonšira, 15. septembra 1890. godine kao najmlađe od troje dece. U relativno dobrostojećoj porodici odrasla je uz guvernante i odgajatelje, pa Agata nikad nije išla u klasičnu osnovnu školu, već je celokupno obrazovanje stekla učeći kod kuće.
S pet godina već je znala da čita, a maštu je razvijala uz pripovetke koje je majka pričala pre spavanja njoj i dvema starijim sestrama. U takvoj sredini Agata je već u rano doba znala sama da smišat razne maštovite igre koje su satima okupirale njenu pozornost. Bila je vrlo sramežljiva, ali se zato već odmalena silno zainteresovala za muziku, shvatajući da je i to jedna od mogućnosti izražavanja osećaja, baš kao što je posle tokom života za to koristila pisanje.
Sa 24 godine, uoči Prvog svetskog rata, udala se za Arčibalda Kristija, vojnog pilota Kraljevskog vazduhoplovnog korpusa, no uskoro Arči odlazi u rat, pa se Agata zaposlila u bolnici kao medicinska sestra.
Znanja koje je ovde stekla o raznim sredstvima za uspavljivanje i otrovima, posle će maestralno primeniti u svojim kriminalističkim romanima.
Već 1915. godine došla je na ideju da napiše detektivski roman. Dovršila ga je iste godine, no njegovo objavljivanje čekala je pet godina. U međuvremenu, po završetku rata, 1919. godine par je dobio kćer Rosalind, a već godinu dana posle objavljen joj je i prvi roman.
‘Misteriozna afera u Stilesu’ bio je ujedino i prvi roman u kojoj je glavnu ulogu imao Herkul Poaro, belgijski policajac u penziji, koji će se posle proslaviti u čak 30 romana i 54 priče i koga će u televizijskim serijama ovekovečiti šestorica glumaca - Dejvid Suše, Peter Ustinov, Alfred Molina, Ian Holm, Albert Fini i Toni Rendal.
Herkule Poaro tako je postao najdugovečniji izmišljeni lik u istoriji romana i filmova, od kojih su zasigurno najpoznatiji ‘Ubistvo Rodžera Akrojda’, ‘Ubistvo u Orijent Ekspresu’ i ‘Smrt na Nilu’.
Kurir.rs/ Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
