Galerija ULUS-a, Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić", Jugoslovenska kinoteka, kuća Veljković, Muzej Jovana Cvijića, Rimski bunar veceraš su bili puni posetilaca koji su odlučili da provedu subotu veče obilazeći neke od šezdesetak lokacija u Beogradu u okviru "Noći muzeja".
Da muški akt nije više tabu i da Beograd ima mnogo šire vidike od Beča i Pariza, pokazali su posetioci izložbe "Licem u lice sa Pobednikom" Katarine Stanković Bjegović u Galeriji ULUS-a koja je tokom večeri u okviru "Noći muzeja" bila ispunjena posetiocima.
Bjegović je odušvljena reakcijama, kaže da je mnogo dece videlo postavku, iako su roditelji na ulazu upozoreni da je namenjena za starije od 16 godina i dodaje da je prethodno u Galeriji ULUS-a bila izložba dela na kojima je ženski akt koja nije ni približno toliku pažnju privukla kao večerašnja.
Pojedine gospođe su krenule da izađu iz galerije kada je muški model svukao ogrtač kako bi ga slikali, ali su se ubrzo vratile, pa su se pojedine i fotografisale ispred sofe na kojoj je ležao, dok je jedan gospodin provirio i upitao da li će zaista biti modela pošto će njegova ćerka kasnije doći na izložbu.
Inače, graja i vriska dece ispunila je Muzej nauke i tehnike gde su najmlađi zavirili u krivu sobu ispred koje stoji upozorenje "ne ulazite ako ste skloni vrtoglavici", isprobali da li mogu sebe da podignu uz pomoć koturova, učili Pitagorinu teoremu i saznali čemu služi eho tuba, dok su ih roditelji sa oduševljenjem fotografisali.
Bilo je i onih mališana koji nisu odoleli da uđu u čamac "Sevdah" kojim je Vladimir Popović oplovio Evropu ispunivši svoju dečiju želju da dođe do Sankt Peterburga i vrati se kroz Nemačku ploveći u malom čamcu, a na tom putu upoznao je mnogo dobrih ljudi, i bogate i siromašne, među kojima su, kaže, Ukrajinci najgostoljubiviji, a sreo je i ženu svog života.
Umetničkim paviljonom "Cvijeta Zuzorić", koji je bio posvećen srpskim vladarkama iz dinastija Karađorđević i Obrenović i pesmama Jovana Jovanovića Zmaja, večeras je bilo teško proći.
Snežani Vucelji se dopala izložba u "Cvijeti", ali je razočarano konstatovala da je većina ustanova koje je želela da obiđe, Etnografski muzej i Konak kneginje Ljubice na primer, nisu otvoreni pa je rešila da ide kući.
Ali zato njene unuke Sofija (10), Nađa (8), Monika (5) i Barbara (3) oduševljeno govore o mačevanju za koje je inače bio red u "Cvijeti", ali i o radovima inspirisanim pesmama čika Jove Zmaja.
"Ima raznih stvari za decu i baš je lepo napravljeno za decu", kaže Sofija i dodaje da je najmlađa Barbara pobedila u mačevanju, dok su Nađa i Monika gotovo u glas rekle da je "pisac napisao predivne pesme za decu".
"Potrudite se da sve vidite, da isprobate sve eksperimente", savetovala je majka svoju decu pre ulaska u Paviljon, dok se u kutku posvećenom Zmajevoj poeziji čuje: "Sećate se one žute knjige?".
"Kako beše ide, sećate se, taši taši tanana, ili zima, zima, e pa šta je?, nastavlja majka da podseća svoje mališane.
Crveni krst je prvi put u "Noći muzeja" otvorio svoju zgradu prikazavši istorijat svog delovanja sa posebnim fokusom na Veliki rat, jer tema "Noći muzeja" i jeste "Pobede i pobednici", a ono što ih je oduševilo je veliki broj sugrađana koji su na ovaj ili onaj način bili ili jesu deo Crvenog krsta.
Milica Duka kaže da su mnogo priča čuli od posetilaca, te je tako jedan gospodin ispričao kako je kao osnovac išao od vrata do vrata i sakupljao dobrovoljni prilog i niko ga nije odbio, a večeras je doveo svoju ćerku da joj pokaže značenje reči "putem humanosti ka miru".
Hladna i mračna unutrašnjost Rimskog bunara večeras je poslužila za oživljavanje stranica istorije i tamnovanja Gavrila Principa i ostalih osuđenih za atantat na prestolonaslednika Franca Ferdinanda, a kroz performans "Sarajevo-Terezin-Sarajevo", dok je Beli dvor na Dedinju skrenuo pažnju na učešće dinastije Karađorđević u istorijskim prekretnicama od 1808. do danas.
Za veliki broj Beograđana, koji su sa programom "Noći muzeja" i osmišljenim planom krenuli u obilazak, nezaobilazne su bile Bajrakli džamija, Muzej Jovana Cvijića, kuća Veljković koji takođe prvi put učestvuju u manifestaciji, ali mnogi su odlučili da ne propuste da obiđu nedavno otvoren Legat Milene Dravić i Dragana Nikolića u Jugoslovenskoj kinoteci i Nadbiskupiju.
Muzej Srpskog lekarskog društva je predstavio kako se vršilo i čemu je služilo puštanje krvi tokom istorije, a dr Jelena Jovanović Simić, autor izložbe i kustos Muzeja, naglašava da bi voleli da je "Noć muzeja" svakog dana.
(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Tanjug)
NE PROPUSTITE
