Najavljujući sutrašnji koncert Hladnog piva u Beogradu, frontmen jednog od najpopularnijih bendova u regionu Mile Kekin priznaje da već 30 godina piše i peva samo da bi ostao normalan.
U razgovoru za Kurir on otkriva koliku je tremu imao pred snimanje s Josipom Lisac i najavljuje da će publika na teniskim terenima KK Partizan čuti nešto što nije nikad dosad.
Kada ste 1988. kretali iz Kumrovca, da li si mogao da zamisliš da ćete 30 godina kasnije svirati u arenama i na stadionima?
"Ne. Nismo se time opterećivali. Bili smo suviše mladi da bismo razmišljali o uspesima i hteli smo da nekako korisno ubijemo vreme, da ne sedimo stalno u parku i pijemo pivo. Dosta slabo sam pamtio tekstove, pa sam počeo da pišem svoje. Malo-pomalo, nastale su prve pesme Hladnog piva."
Trideset decenije kasnije, šta bi izdvojio kao vrhunce vaše karijere?
"Možda koncert na Jarunu kraj Zagreba, za koji smo prodali oko 25.000 karata. To je bio neverovatan trenutak, kad pomisliš: Bože, hoće li ovo ikad stati! I izdanje presudnog albuma 'Šamar', nakon koga smo počeli da punimo velike prostore. Bila je i i jedna saobraćajna nesreća u kojoj smo zamalo skoro svi izginuli. Na Badnje veče 1994. završili smo u provaliji negde na Jadranskoj magistrali. To je bio prelomni trenutak, nakon koga smo počeli da gledamo život drugim očima."
Vratimo se na koncert. Šta spremate za publiku na Kalemegdanu?
"Sviraćemo pesme koji nikad nismo izvodili u Beogradu, ali i najveće hitove. Pokušaćemo tako nešto da podvalimo Beograđanima a da toga ne budu svesni. Još smišljamo kako da to izvedemo u jednoj večeri i moraćemo da iznenadimo jedan deo publike."
Nedavno ste snimili pesmu "Soundtrack za život" s Josipom Lisac. Jesi li imao tremu što pevaš sa ženom koja ima jedan od najboljih vokala u ovom delu sveta?
"To je bio jedan od onih najlepših trenutaka s Hladnim pivom. Kad smo bili u studiju, Josipa je imala malo problema s tajmingom. Ona je 'laid back', pevačica, uvek malo kaska za ritmom, što daje šarm njenoj interpretaciji. Ova pesma je ravnog ritma i ona je imala problema s tim, pa me zamolila da joj malo dirigujem, to jest da joj rukama dajem takt. Taj trenutak kad sam u tom studiju mahao rukama da bih davao takt jednoj Josipi Lisac, koja je pravo nacionalno blago, to je bilo nezaboravno. Pomislio sam: Baš mi je divan ovaj posao, mogao bih se njime baviti još trideset godina."
O pesmi "Ja nisam vaš" Ustao sam protiv fašizma
Deo tvoje publike smatra da ste se "prodali" jer svirate na stadionima, a velika prašina u medijima se podigla oko tvoje pesme "Ja nisam vaš". Kako to komentarišeš? - Ljudi razmišljaju isključivo bipolarno. Hteo sam da kažem da čovek mora biti svoj, a ta pesma je protiv fašizacije društva koja se vraća na ova područja i protiv tog trenda da svi želimo da budemo deo krda. Mi ne želimo. Mislimo da rokenrol nikada ne sme da zastupa ideje krda, već individualizam i pravo na samoodlučivanje, od reproduktivnih do svih drugih prava. Mi smo samo deo jedne šire borbe.
(Kurir, V. Nikolić/ Foto: Vladimir Šporčić)
