Nema nezamenljivih ljudi, ima stvari koje se ne mogu zameniti: ljubav prema životu i prema drugim ljudima, poručuje bivši predsednik Urugvaja koji je dao ostavku i na funkciju senatora
Do trošne kućice (45 m2) u kojoj Hose Muhika (83) živi sa suprugom Lusijom Toplanski, vodi neugledan zemljani put. Dvorište prepuno cveća, umesto ljudi iz obezbeđenja čuvaju tri vesela psa. I dalje pati za kujom Manuelom (s njim je obišla pola sveta), koja je uginula u 22. godini. Pogled mu je često uperen na ćošak gde je volela da se izležava.
Dok je bio šef države, u palatu nije hteo da se preseli iz skromnog doma koji je supruga Lusija nasledila od roditelja. Gosti su ovde uvek dobrodošli, a rado prima i namernike u domaćinstvo udaljeno 20 km od centra Montevidea, koje sami vode. Upravo tu su ugostili, povrćem iz bašte koje Muhika gaji, i našeg režisera Emira Kusturicu zajedno sa španskim kraljem Huanom Karlosom.
- Nisam siromašan predsednik, bogatiji sam od onih koji me tako nazivaju. Kad bih imao mnogo, morao bih da provedem puno vremena u brizi da to neko ne ukrade. Morao bih i da imam mnogo zaposlenih, naveče ne bih smeo po kući da hodam u gaćama. A ja sam stariji čovek, treba nekoliko puta noću da idem do toaleta. Izgubio bih slobodu, ovako živim jednostavnim životom i vreme trošim na stvari koje me ispunjavaju - „pravda" se Muhika, koji je 90 odsto predsedničke plate davao siromašnima. Sada se odrekao penzije u korist njih i podneo ostavku na funkciju senatora lično svojoj supruzi, senatorki kojom se oženio pre 13 godina.
Urugvajski Robin Hud Ovog predivnog čoveka koji se ponosi time što je običan, obožava skoro cela planeta. Ako se posmatra izvan materijalnog, on zaista jeste jedan od najbogatijih ljudi na svetu jer je stradanje uspeo da pretvori u dobit za narod. Priznaje da je u startu bio idealista, da ga je posle pogodio realizam, ali da od borbe za promene ni danas ne odustaje.
U zemlji siromašnih poljoprivrednika, u kojoj se vlada nije bavila podivljalom inflacijom već fudbalom, Muhiko je polovinom prošlog veka krenuo stazama politike. Prethodno je bio član gerilske organizacije Tupamaros, koja je bila poznata ranih sedamdesetih po pljačkama banaka, otmicama i deljenju ukradene hrane i novca siromašnima. Policija ga je upucala čak šest puta, a 14 godina proveo je u zatvoru.
Uspeo je da državu izvede na pravi kolosek: 3,4 miliona ljudi danas živi mnogo bolje, a čak je i engleski Tajm njegovo „carstvo" proglasio zemljom broj jedan na planeti. Gotovo da je iskorenio korupciju, pokrenuo je privredu, obnovio naciju... A onda se, sa osvojenih 65 odsto glasova na izborima - povukao.
Sreća dolazi iznutra - Razvoj ne sme da uništava sreću, mora da služi ljudima, zemlji, brizi za decu, prijateljstvu, da nas ne zakida za najosnovnije. Izumeli smo potrošačko društvo i to je tragedija. Stalno kupujemo nešto novo, a bacamo staro. To je uzaludno trošenje života! Kada kupujete, ne plaćate novcem, već satima života koje ste proveli zarađujući ga. Jedino život ne može da se kupi! Time sam se uvek vodio. I ne, obični ljudi ovde nisu siromašni, siromašni su oni koji samo rade da bi održali skup stil života i koji uvek žele više! Sreća dolazi iznutra: ili ste srećni sa malo i slobodni od suvišnih opterećenja ili nećete postići ništa. Ne zagovaram siromaštvo, zagovaram zdrav razum - kaže Muhika.
A razum mu je nalagao i da njegova čuvena plava "folksvagen buba" uvek poveze autostopere, da u kampanje kreće javnim prevozom s ruksakom na leđima, da pozove građane da se odreknu naoružanja, a u zamenu im je ponudio bicikle i kompjutere. Uspeo je da sugrađane poduči i svemu što je od značaja za očuvanje životne sredine... Mnogi se čude šta je i u kakvim uslovima postigao, a on odmahuje rukom dok zaliva cveće i kaže: „To je normalno za svakog ko reši da menja svet. Čovek je žilava vrsta i može mnogo toga da uradi. Najlepša stvar u vezi sa danom jeste to što sviće, uvek dođe zora nakon mraka. Zato uvek iznova moramo da potražimo snagu - jedini gubitnici su oni koji prestanu da se bore!"
Ovo su njegovi najpoznatiji citati
Moć ne menja ljude. Samo otkriva kakvi su oni zapravo. Siromašni nisu oni koji imaju malo, već oni koji žele mnogo Potrebno je udaljiti iz politike ljude koji vole novac. Oni su opasni. Jedini gubitnici na ovom svetu su oni koji prestanu da se bore i koji prestanu da sanjaju. Osim ljubavi, ne postoji "dobra" zavisnost. Mi političari trebalo bi da živimo kao što živi većina našeg naroda, a ne kao ona manjina. Ja živim kao što živi moj narod. Svi se čude što živim skromno, u maloj kući i što vozim stari auto. Svet je poludeo jer se čudi onome što je normalno. Mladi bi trebalo da znaju da život brzo prolazi, ne može se otići u supermarket i kupiti još. Zato se morate boriti da mu date smisao.
Prijatelji nisu na prodaju Arapski šeik i jedan bogati Meksikanac nudili su Pepeu po milion dolara za čuveni ''folksvagen'' kojeg vozi od 1987. Od plave „fuske", kako zovu „bubu" u Urugvaju, ipak nije hteo da se rastane. „Veliki mi je prijatelj! Poklonili su mi je drugovi koji su sakupili novac za nju i prodaja bi bila uvredljiva. Dok sam živ, spavaće u garaži. Svako malo provozam je po kvartu. Imam i drugu, malo je rahitična, ne radi, ali i nju volim.
Poslednji Kusturičin heroj Popularni Pepe sprema se za veliko putešestvije: iz Montevidea ''potegnuće'' do Venecije. Muhika je glavni akter dokumentarnog filma Emira Kusturice „Poslednji heroj". Obožava našeg reditelja jer je „pola genije, pola lud" i zbog toga što „niko drugi nije u stanju da bolje razume Urugvaj i svetu pošalje našu poruku poniznosti i posvećenosti". Poznat po nepoštovanju protokola, na 75. filmski festival sigurno neće stići u fraku. Sa zavrnutim rukavima na košulji, u širokim pantalonama i razbarušenih obrva, ne nalikuje zvezdama, ali kod njega to nije demagogija. „To je njegov život - težak, dramatičan, neverovatan, častan", tvrdi Kusturica, koji će ga pozvati da opet dođe u Srbiju.
(Branka Mitrović, Foto:Profimedia)
