Jelena Gavrilović jedna je od naših najpopularnijih glumica. Ona je godinama hrabro gradila svoju uspešnu karijeru, ali kako ističe, nije joj bilo lako.
"Moj put uopšte nije bio jednostavan. Imam utisak da u ovom zadovoljstvu ne mogu da uživam kad se osvrnem i razmislim koliko sam na tome radila. Ništa mi se u životu nije desilo preko noći, niti slučajno. Akademiju sam upisala 2001, sa 18 godina, posle trećeg razreda gimnazije. Kad sam je završila, apsolutno nisam imala posla. Čekala sam dugo svoju priliku. Desio se čuveni film Darka Bajića 'Na lepom plavom Dunavu'. Usred snimanja se zapalio brod. Pomislila sam - neka mračna sila se nadvila nad mojom karijerom. Onda sam baš za taj film dobila nagradu u Nišu i sve je krenulo uzlaznom putanjom - Atelje 212, 'Kosa', kontroverzni 'Srpski film', pa Dizni, pa 'Tvoje lice zvuči poznato', reklama za banku, 'Sinđelići'... Imala sam sreću da su me se u pravom trenutku setili pravi ljudi od kojih sam mnogo naučila. Recimo, Bajić. On je prvi reditelj sa kojim sam radila i imala sam ogromnu tremu. Bio je divan, kao i njegova porodica. Od njega sam naučila dosta o filmu, ne samo ispred kamere, već i o produkciji, montaži. Jako sam mu zahvalna na tome".
Posle obavezama ispunjenog finiša 2018, trenutno uživa u odmoru i skuplja snagu za sve što je čeka ove godine.
"Prošla godina mi je bila baš dinamična, sa usponima i padovima u pauzama snimanja", bila je iskrena ona, pa dodala: "Uzbuđena sam zbog toga. Svaki glumac je srećan kad ima posla, zato što je ovo jako malo tržište, a nas je previše".
Volite da pevate, nastupali ste sa "Rok operom" u Sava centru, planirate li album?
"Ne, jer ne vidim poentu. Volim muziku, i s vremena na vreme me neko pozove da otpevam nešto. Igrala sam i u predstavi o istoriji rokenrola "Stena i kotur". Kad bih se, međutim, profesionalno bavila muzikom, ona bi bila toliko nekomercijalna, da bih na kraju morala da plaćam ljudima da me slušaju. Naravno da bih snimila nešto za potrebe saundtreka za film, seriju ili predstavu, i u te svrhe ću i uraditi. Album kao album - moj odgovor je, zasada, ne, ali ne znači da se neće promeniti. Nikad ne znate šta vam život nosi, kakve ljude i koje su njihove uloge u vašem životu".
Dokle se stiglo sa snimanjem filma po hitu "Balada o Pišonji i Žugi" grupe "Zabranjeno pušenje"?
"Dosta dugo oni skupljaju novac, teško je da se regionalno pokrije. Bilo bi super da se to realizuje. Igrala sam glavne uloge u nekim projektima koji nikad nisu doživeli premijere, jer nije zatvorena finansijska konstrukcija. Ako nešto bude bilo od pevanja, to će sigurno biti, zasada, sa Zabranjenim pušenjem".
Da li je naporno snimati maratonsku seriju "Istine i laži"?
"Jako je teško. Imala sam sreću da su mi se, pred kraj, proredili dani snimanja pa sam uspela malo i da se odmorim. Moram da pohvalim producente serije. To je sulud projekat - mislim da niko nikad kod nas nije uspeo da snimi toliko epizoda".
Da li biste gledali taj tip serije da je ne snimate?
"Nikad se žanrovski ne ograničavam. Gledam šta mi se i kad mi se sviđa, zavisno od toga kako sam raspoložena. Volim, recimo, crtane filmove - od onih za uzrast od šest godina do ozbiljnih Diznijevih. Ovo je era hiperprodukcije, televizija je dominantna. Toliko malo imamo bioskopa, da se divim kolegama koje se bore i rade filmove. I treba da se bore, jer to vredi. Publika je zasićena različitim sadržajima. Igrala sam u raznim serijama koje su bile veoma gledane. U nekima sam imala manju, u nekima veću ulogu. Svaka serija ima svoju publiku. Receptura popularnosti 'Istina i laži' je vrlo jednostavna. To je porodična serija koja obuhvata različite generacije. Iz istog razloga je "Bolji život" bio gledan. Ljudima je potrebno da se malo udalje od sopstvenih problema i da gledaju druge ljude kakve mogu da sretnu u komšiluku".
Zadovoljni ste time kako vam je 2018. protekla poslovno.
A privatno?
"Sve mi je bilo potaman. To je za mene bila godina velikih preispitivanja, i poslovnih i privatnih. Dovela sam sebe do granica mogućnosti".
NE PROPUSTITE
Nekad vas svrstavaju u kliše fatalnih zavodnica?
"Meni to uopšte ne smeta, čak mi je zabavno. Svi koji me poznaju znaju koliko sam privatno drugačija od onog što igram. Čekam priliku da publika doživi potpuni šok, kad vidi kakva sam zaista. U nekim svojim javnim izlaganjima sam dosta svedena. Drugu energiju nosim sa sobom. Uvek je dobro kad imaš više slojeva, možeš da se poigravaš sa publikom. Nekako si se zaštitio, mislim da je to u redu".
Postoji li uloga o kojoj maštate?
"Da, ali vam neću reći koja je (smeh)".
Ima li klanova u glumačkim podelama u Srbiji? Da li je moguće išta planirati?
"Ne. Sve je nepredvidivo. Ja sam imala toliko uspona i padova. Sve što sam isplanirala - tako nije bilo. Vodila sam se uvek unutrašnjim osećajem. Ne postoji nijedan glas bolji od onog sopstvenog koji ti kaže šta treba da uradiš. Teško može da se planira kad je umetnost u pitanju, ne samo u Srbiji. Nije naša zemlja ništa drugačija u odnosu na ostale. Mislim da je to igra na sreću".
Glumica, osvrćući se na minulu godinu, kaže da ne postoji ništa što ne bi ponovila:
"Ne bih ništa naučila da nisam tako radila. Ja sam od onih ljudi koji se uče na sopstvenim greškama".
Stoga ne čudi što je poželela da joj ova godina, na poslovnom planu, bude jednako uspešna.
"Nemam nikakvih posebnih želja osim zdravlja. Mislim da je to najvažnije. Mi glumci nismo nikakvi umetnici, već fizički radnici", uz smeh je dodala Jelena.
Jelenu i pozorišna publika, međutim, teatar je trenutno u drugom planu, zbog nedostatka vremena.
"Dobila sam ponudu za jednu predstavu, ali sam morala da odbijem zbog snimanja serije "Istine i laži" - na moje veliko nezadovoljstvo, jer mi zaista fali pozorište. Moram, doduše, da priznam da između pozorišta s jedne, i filma i televizije sa druge strane, uvek biram film i televiziju. To nikad nisam krila", zaključila je Jelena.
Kurir.rs/Novosti/Foto: Marina Lopičić
NE PROPUSTITE
