Branislav Petrušević Petrući šalje publiku kroz vremeplov od Indeksovog radio-pozorišta pa sve do najaktuelnijih tema današnjice, ovoga puta u stendap predstavi "Svremeplov" sutra u Kombank dvorani. Duhovitim imitacijama različitih političara i poznatih ličnosti i prisećanjem na minulo vreme i stare "indeksovce", razgovarali smo o tome koliko je aktuelni trenutak inspirativan i gde nas vodi taj (s)vremeplov.
"Svremeplov i vremeplov je isto, namerno sam stavio to "s" radi iščašenosti, da ima nešto što će ljudima zazvoniti u ušima. Još dok smo imali radio-emisije, uvek je bilo nečega što je iščašeno, kao i predstave koje su imale mnogo metafora i neobičnosti. Taj svremeplov nas dovodi i odvodi svuda, ali kao što vidite, mi živimo u tom vrzinom kolu već 30-40 godina. U tom smo začaranom krugu i ne možemo da se iz njega iskobeljamo. Sve nam se isto dešava, a mi kao da ništa ne učimo. Uzeo sam, na primer, jedan segment iz emisije "Boj na Kosovu 1389", koja je bila teška za emitovanje tri godine posle Tita. Želeo sam da aktuelizujem i ubacim neke novine, ali sam shvatio da se nije mnogo ni promenilo od tih osamdesetih. Ponovo smo na istoj temi. Kosovo".
Da li bi Indeksovo pozorište danas imalo pune ruke posla? Da li bi bilo moguće ponovo ga pokrenuti? - Bilo je trenutaka kada smo hteli da ga vratimo, ali mnogi su bili protiv. Promenila se vlast, kažu, prošlo je vreme.
Da li je postojalo cenzure i da li bi je danas bilo više? - Ne mogu da kažem da je vlast kriva što smo prestali da radimo. Mislim da nismo imali cenzuru, ali autocenzuru jesmo. Klima je bila takva.
Kako se sada sećate tog perioda? - Od početka sam bio u tome, od sedamdesetih. Sada, kada se setim tih početaka, setim se i moj dragog prijatelja koji je bio uz mene - Neše Radulovića Leptira. Mnogo smo se dobro slagali. Znate, ljudi su dolazili i odlazili iz Indeksa. Često kažem da je Indeksovo pozorište bilo protočni bojler. I to je dobro, mnogi od njih su sada uspešni ljudi. U meni sada postoji nostalgija za tim divnim druženjem. Voleo bih kada bi se stvorila neka mlada ekipa koja bi nastavila to naše.
Da li postoji neko ko bi mogao da vas nasledi? - Mnogi kažu prošlo je vreme, Sloba i sve, ali smatram da svako vreme ima svoju priču. Evo, današnje vreme je dovoljno inspirativno za stendap. Kada sam pravio novi segment za ovu moju predstavu, tražio sam šta je aktuelno i shvatio da je važna svežina u pričama. To smo imali i u Indeksovom pozorištu, aktuelnost je bila naše najjače oružje. Nismo postojali zbog nekoga, već smo pratili svakoga. Kažu, bila je tranzicija, ali ja mislim da će na ovim prostorima tranzicija trajati još najmanje 40-50 godina. To se neće promeniti preko noći. Nama su političari i politika bili najjače oružje. Menjao sam glasove iz predstave u predstavu... Sve se i sada može iskoristi.
Segmenti predstave nose nazive "Tito u raju", "Boj na Kosovu", "S koje strane rešetaka je zatvor"... Koja vam je omiljena? - Imam plejadu ličnosti u različitim situacijama. Ne mogu da izdvojim koga najviše volim da imitiram, svi su mi inspirativni. Biće tu Tuđmana, Karadžića, Tita... Vučić mi, na primer, nije inspirativan, svima je on na zubu i svi ga imitiraju.
Kakav je Tito u raju? - U raju postoji jedan kafić u koji dolaze svi političari i poznate ličnosti koji više nisu s nama. Tu je Tito, koji dobro zna da barata internetom i koji postrojava bivše političare i grdi ih šta su uradili od njegove Jugoslavije. Pa kaže: "Majku vam vašu imperijalističku. Svaki dan pratim šta se dešava, vi ste se totalno rasparčali. Imali ste divno sve, samo da ste očuvali bratstvo i jedinstvo, sad bi Evropa kidisala da uđe u vas, a ne vi u nju." Tu se javljaju sad svi političari koji brane svoje izbore i sve što su uradili dosad. Tito na Fejsbuku sve prati. Kaže, imao je i tad jednog Đilasa, pa sad imamo i mi, on je vam je kao Halejeva kometa.
Zašto ste se odlučili za stendap? - Nisam želeo da bude klasična predstava jer bi do premijere i sledećeg izvođenja sve bilo bajato. Stendap se menja, prati aktuelno. Sve što je satira je kvarljiva roba.
Kurir.rs / Mona Cukić / Foto: Nemanja Nikolić
