Poslednje zbogom zvezdi jugoslovenske kinematografije Dušici Žegarac, koja je preminula 24. maja u 75. godini, uputili su njeni najbliži u Jugoslovenskoj kinoteci, gde je upriličena komemoracija, a nakon čega je i održan ispraćaj na kremaciju na Novom groblju.
Saučešća su primali sin Francisko i ćerka Tatjana, a da odaju počast svojoj koleginici, došli su Petar Božović, Milan Caci Mihailović, Zoran Simjanović, Radoslav Zelenović.
Dušica Žegarac ostvarila je zapažene uloge u dva filma Lordana Zafranovića: "Okupacija u 26 slika" i "Haloa - praznik kurvi", a slavni reditelj poslao je emotivno pismo.
"Dušica Žegarac bila je izuzetna osobenost. Radio sam s njom dva filma i osećam strašni nedostatak Dušičine ličnosti, koja je u svaki film unosila tragiku svog osobenog života", napisao je Lordan i istakao da je Dušica imala dva života - realni i filmski.
"U realnom životu, poput grčke junakinje, izgubila je kontrolu nad svojom vlastitom decom, koja su joj bila oduzeta sticajem porodičnih nesuglasica. Za jednu majku to je bila bolna i nikad neprežaljena iskra ljubavi. Ta porodična tragedija ostavila je pečat na svemu što je radila kao glumica i kao književnica. Iako je pri svakom susretu imala radost u očima, osećalo se da se ispod te radosti krije velika tuga nesrećne majke", piše reditelj i ističe da je u filmskom delu života postojala, od njene šesnaeste godine, ta čudesna veza između njenoj lika i filmske publike.
"Od samog početka do kraja ostvarivala je likove koji su pored svojih realnih drama imale u sebi mnogo više. Imale su ono nebesko, neuhvatljivo i neponovljivo, zbog njene vrlo snažne osobenosti, koju je vrlo nesebično davala filmu".
Zafranović je ukazao i na njen ogroman dar kao književnice, a u Kinoteci je pročitano nekoliko odlomaka iz njene autobiografije "Kao na filmu". "Svoja zapažanja i emocije unosila je u svoje romane i novinske članke, a i poslednje vreme i u forme scenarija. Lično mi je žao što nisam imao mogućnosti da s njom napravim "ženski film". To smo i ona i ja priželjkivali. Dušica zapravo nije otišla. Kad naveče pustite film u kojem ona igra, pojave se slike, pokreti, njeno lice, suze i nezaboravni sjaj u očima koji je odslikavao pravu sliku njene duše", zaključio je Zafranović.
Jugoslav Pantelić, direktor Kinoteke, podsetio je prisutne na njenu bogatu biografiju i tri Zlatne arene u Puli, kao i najveće priznanje "Pavle Vuisić" za životno delo.
"Pamtićemo je po izuzetnom talentu i lepoti kojom je zračila, po prefinjenom senzibilitetu, ali i dramskoj snazi koju je udahnjivala svojim likovima. U monografiji, Ranko Munitić ju je zasluženo nazvao "crna dama sa zvezdanom senkom",kazao je Jugoslav.
Kurir.rs/Mona Cukić/Foto: Vladimir Šporčić
NE PROPUSTITE
