Olja Ivanjicki bila je umetnica po kojoj nas je svet prepoznavao.
Rođena je u Pančevu, kao ćerka ruskih emigranata 1931. godine. Studirala je vajarstvo na Akademiji umetnosti, iako se pretežno bavila slikarstvom. Još kao jako mlada razlikovala se od svojih vršnjaka.
U Sabornoj crkvi u Beogradu danas u 11 časova biće održan desetogodišnji pomen Olji Ivanjicki. Naša slavna slikarka preminula je 24. juna 2009. u Beogradu u 78. godini. Imala je 87 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Uvek je bila dovoljno hrabra i samostalna da menja konvencije i uspostavlja novi umetnički poredak.
Zaljubljena u filozofiju, religiju, Olja je na specifičan i jedinstven način darivala umetnost. Hrabra, odvažna, misteriozna i direktna, u svojim pesmama komentarisala je novo doba i svim silama se trudila da ga iskoreni.
Sa grupom slikara - Leonidom Šejkom, Milićem od Mačve, Milovanom Vidakom, Svetozarem Samurovićem, Kostom Bradićem, Sinišom Vukovićem i drugima, 1959. godine, kao jedina žena slikar osnovala je grupu "Mediala", koju su predstavljali mladi slikari, pisci, filozofi, arhitekte, kompozitori.
Između ostalog, izlagala je u muzeju "Metropoliten" u Njujorku, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Muzeju moderne umetnosti u Skoplju i na fakultetu "Dobs Feri" u Njujorku.
Izabrana je za najboljeg slikara dvadesetog veka u Jugoslaviji na osnovu glasanja sprovedenog među jugoslovenskom publikom. Dobitnik je i Sedmojulske i Vukove nagrade za životno delo, najvećih priznanja u zemlji.
Olja Ivanjicki je za života sanjala o tome da u Beogradu sagradi svoj muzej, poput Dalijevog u Figuerasu. Za izgradnju muzeja u kojem bi bila sačuvana njena dela, ali i dela slikara, njenih prijatelja i savremenika, ostavila je 150.000 evra... Njena želja još uvek nije ispunjena.
Stan Olje Ivanjicki na Kosančićevom vencu danas je prazan, jer su sve njene stvari smeštene u depoe Istorijskog muzeja Srbije. Nakon smrti, slike i vredne stvari su prenete u Istorijski muzej Srbije, koji je pravno za to dobio privremenu nadležnost. Ostatak predmeta je tad ostao u stanu, pa je muzej plaćao čuvare, čišćenje ateljea, sve troškove. Međutim, kad se u prostoru ne živi – sve propada, a desila se i poplava. Godine 2015. Istorijski muzej Srbije je iselio sve Oljine predmete u njihove depoe i tamo će ih čuvati do okončanja sudskog procesa sa njenom Fondacijom.
Kurir/ Foto: Dragana Udovičić
