Istinitu priču o hrabrom poduhvatu Austrijanke, koja je svojom akcijom tokom Drugog svetskog rata od sigurne smrti spasla više od deset hiljada dece, donosi film Dane Budisavljević "Dnevnik Diane Budisavljević", čija će premijera biti 18. jula na Pulskom festivalu, koji počinje sutra.
"Diana je bila drugačija heroina. Nije bacala bombe, nosila pištolj, niti bila ilegalka, već gospođa iz visoke klase koja je sasvim drugim sredstvima krenula u riskantnu akciju. Upornošću, nepristajanjem na "ne", zapravo je bila rodonačelnica onoga što danas zovemo građanski aktivizam", kaže rediteljka Dana Budisavljević i ističe da je za priču o Dianinoj velikoj akciji doznala iz njenog dnevnika koji joj je pre desetak godina dala tadašnja upravnica Spomen-područja Jasenovac Nataša Jovičić.
"Ovo je bio najzahtevniji autorski proces u kom sam učestvovala. Morala sam da savladam nova znanja i veštine kako bih mogla da se nosim s tako velikim projektom. Zato je sve trajalo skoro deset godina, ali rezultat je konačno tu. Kada ulazite u toliko kontroverznu i osetljivu temu, morate se uveriti da se sve tako dogodilo i morate pronaći filmski jezik koji može preneti tako veliku priču", kaže Dana, koja je inače i dalja rođaka velike Diane.
"Diani su 1945. oduzeli kartoteku koju je brižljivo gradila kako bi deca nakon rata mogla da pronađu roditelje i zabranili su joj dalji rad, pa odlazi u potpunu anonimnost. Nakon sveg tog napora, rizika i žrtve, to što su joj sve oduzeli toliko ju je bolelo da više nikada nije govorila o onome što se događalo, a dnevnik je pronašla njena unuka Silvija Sabo tek nakon Dianine smrti 1978. godine", napomenula je rediteljka.
Producent Olinka Vištica istakla je da su godine rada na filmu pre svega bile ambiciozan istorijsko-istraživački projekat u službi filma. "Kako drugačije nazvati višegodišnji rad istoričara koje je predvodio Silvestar Mileta, u kojem su pregledane hiljade stranica arhiva, zabeležene stotine sati intervjua i sakupljeni vredni materijali koji su Dani omogućili da na verodostojan način istrgne priču o Diani iz zaborava, ispuni je kockicama sećanja, sagradi mozaik Zagreba tog doba, ljudi koji su u njemu živeli", rekla je Vištica i dodala da je s druge strane kamere, uz rediteljku, radio vrsni snimatelj Jasenko Rasol i montažer Marko Ferković.
"Ovo je ujedno i prvi celovečernji film za Hulahop kojim se naša producent Miljenka Čogelja hrabro uhvatila ukoštac. Mislim da ćete se nakon premijere na Pulskom filmskom festivalu uveriti da su na filmu i u filmskom vremenu, s ogromnim emotivnim nabojem i vizualnom snagom, uspeli da naprave ono što je u realnom vremenu nemoguće: spojiti nespojivo, združiti ono što je istorija nepravedno i nepovratno razdvojila: Dianu i decu koja povratkom na mesta patnje i tragedije saznaju da duguju svoj život hrabrosti i nesebičnosti jedne žene", zaključila je Olinka Vištica.
Glumica Alma Prica, koja tumači lik Diane Budisavljević, film je pogledala noć pre zagrebačkog predstavljanja i nije krila uzbuđenje. "Diana je bila dokaz odbrane ljudskosti, neko ko je u takvim okolnostima pokrenuo akciju, išao protiv svega što je spoljašnje i ometajuće, što onemogućava, samo je imala pred očima sudbinu te dece i ljudi. Film sam pogledala i veoma me je dirnuo, posebno prisutnost te dece, danas ljudi treće dobi, koji bez velike dramatike pričaju o svojim sećanjima. Videla sam koliko je to jedna strašna trauma koje se ne sećaju, ali je upisana u njihova tela", rekla je Prica, kojoj je poverena naslovna uloga.
"Možemo biti ponosni i sretni da je takva žena postojala u našem gradu", zaključila je Alma Prica.
Uz nju, u filmu se pojavljuju neka od najzanimljivijih glumačkih imena regiona, poput Igora Samobora, Ermina Brava, Arete Ćurković, Krešimira Mikića, Mirjane Karanović, Tihomira Stanića, Vilima Matule i dr.
Sećanja preživelih Život duguju snazi jedne žene
Radnja filma počinje 1941. Diana Budisavljević u tom trenutku sa suprugom lekarom, ćerkama i tek rođenom unukom živi životom zagrebačke visoke građanske klase, ali u jesen te godine ona saznaje da Jevrejke i Srpkinje s decom odvode u ustaške logore. Koristeći svoje austrijsko poreklo, Diana apeluje na vlast, Crkvu i Crveni krst da spasu barem decu. Niko od njih ne želi da preuzme odgovornost i ona s nekolicinom prijatelja, u svom stanu, prikuplja pomoć i organizuje akciju spasavanja dece. Među preživelom srpskom decom su Živko, Milorad, Zorka i Nada, koji se gotovo 80 godina kasnije vraćaju u logore svog detinjstva i tek tada spoznaju da život duguju nepokolebljivoj snazi jedne žene.
Kurir.rs / Mona Cukić / Foto: hulahup / Vladimira Spindler
