Najnovije vesti

AUTORSKI TEKST ISTORIČARA DEJANA RISTIĆA ZA KURIR: Kralj Petar je bio spreman da služi, a ne da vlada
Foto: Zorana Jevtić

AUTORSKI TEKST ISTORIČARA DEJANA RISTIĆA ZA KURIR: Kralj Petar je bio spreman da služi, a ne da vlada

Pop kultura

U pitanju je jedan od najznačajnijih naših vladara koji se na kraljevskom prestolu Srbije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca nalazio od 1903. do 1921. godine

Povesnica srpskog naroda duga je, bogata, dinamična i ispunjena brojnim istaknutim ličnostima, događajima i istorijskim procesima. U svojevrsnom panteonu velikana našeg naroda svega trojica njih potpuno zasluženo nose laskavi epitet „Veliki“. U pitanju su kralj Stefan Uroš I Veliki (1243-1276), knez Miloš Veliki (1815-1839 i 1858-1860) i kralj Petar I Veliki (1903-1921). Ovog poslednjeg u nizu, osim epiteta „veliki“, krasi još jedan možda i laskaviji, a to je „oslobodilac“.


Ko je zaista bio Petar Karađorđević, odnosno Petar Mrkonjić, tj. kralj Petar I Veliki Oslobodilac? U pitanju je jedan od najznačajnijih naših vladara koji se na kraljevskom prestolu Srbije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca nalazio od 1903. do 1921. godine. Drugim rečima, Petar I Veliki Oslobodilac bio je poslednji srpski i prvi jugoslovenski kralj. Istinski demokrata, ličnost blage naravi, mudri starac, obrazovani monarh izrazito gospodstvenog držanja i manira, vladao je Srbijom i tek uspostavljenom južnoslovenskom kraljevinom mudro, staloženo, na mah obazrivo, ali istovremeno i nenametljivo.


Trudio se da svoju domovinu postepeno izvede iz duboke političke, društvene i privredne krize u koju je zapala tokom vladavine poznih Obrenovića.


Blizak svojim podanicima, neposredan u svakodnevnoj komunikaciji sa njima, no, istovremeno, udovac i brižan roditelj Jelene, Đorđa i Aleksandra, kralj Petar I Veliki Oslobodilac nije bio imun na dogodovštine koje su pre priličile nekom običnom građaninu, a ne monarhu.


I dalje se među njegovim sunarodnicima pamte oni neobični momenti poput onog kada je ministar finansija Lazar Paču odbio da svom vladaru odobri pozajmicu uz obrazloženje da kralj nije solventan i da ne može pružiti valjane garancije da bi dug i vratio. Manje je poznat, ali je podjednako slikovit u kontekstu Petrovog viđenja položaja i dužnosti monarha, događaj kada je tadašnji upravnik Narodne biblioteke Srbije akademik dr Jovan N. Tomić zvaničnim dopisom odbio da u kraljevski dvor pošalje traženu publikaciju, pozvavši se pritom na član Zakona o Narodnoj biblioteci koji je utvrđivao da se međubibliotečka pozajmica ostvaruje sa javnim bibliotekama i Akademijom, te kako kralj nije bio ništa od ta dva, monarh je lično morao da dođe u nacionalnu biblioteku kako bi izvršio uvid u tekst koji ga je veoma intrigirao. Danas su takve situacije pak apsolutno nezamislive. Postupanje kralja Petra u mnogim situacijama nedvosmisleno nam govori o visokoj svesti tog vladaoca, koji je bio spreman da služi, a ne da vlada svojim podanicima.


Ta izuzetna ličnost našla je svoje mesto i u istoimenom značajnom filmskom ostvarenju mladog reditelja Petra Ristovskog. Lik samoga vladaoca na posve autentičan i uverljiv način ostvario je bard našeg glumišta Lazar Ristovski. Film pod naslovom „Kralj Petar“ predstavlja ne samo značajno umetničko ostvarenje već i plemeniti i primereni umetnički omaž našem velikom vladaru. Stoga ne treba da čudi što je ovaj dragoceni filmski spektakl većinom glasova članova Stručnog odbora Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije odabran za našeg ovogodišnjeg predstavnika u trci za prestižnu nagradu Oskar.


U izuzetnoj konkurenciji koju su činila ostvarenja Gorana Markovića, Koste Đorđevića, Gorana Radovanovića, Ognjena Glavonjića i Miroslava Terzića, istorijski spektakl koji potpisuju otac i sin, Lazar i Petar Ristovski, odneo je zasluženu prevagu.


Stoga poželimo mnogo sreće našem „Kralju Petru“ i ponadajmo se lepom plasmanu ovog dragocenog fimskog omaža jednom velikom vladaocu.

 

 

Kurir/E.K.
Foto: Zorana Jevtić

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...