O fenomenu grupe "Azra", njenom lideru Džoniju Štuliću, novom talasu, jugoslovenskom rokenrolu i tadašnjoj rok kritici, na završenom Sajmu knjiga u Beogradu, govorili su Ivan Ivačković, rok publicista, novinar i autor knjige "Između krajnosti", kao i roker i pisac Nele Karajlić.
Nele Karajlić rekao je da je koncert "Azre" na Hvaru 1980. godine bio nešto najuzbudljivije što je u životu video.
"Posle toga sam, manje više, gledao koncerte svih ozbiljnih svetskih bendova i ništa nije bilo čak ni slično tom Azrinom. Angažovani tekstovi u rokenrolu pojavili su se na jugoslovenskoj sceni u momentu kada je Tito umro. Apsolutno sam uveren da je rokenrol u Jugoslaviji bio projekat Saveza komunista da se dozvoli deci da sviraju, jer je to dobra društvena aktivnost, a i rokenrol je sam po sebi leva orijentacija, pa je i prirodno da postoji u zemlji koja ima socijalističko samoupravljanje kao srž sistema. Tito je to znao i pustio rokenrol, što smo mi kao talentovan narod iskoristili da napravimo odličnu jugoslovensku rok scenu", rekao je on.
Džoni Štulić i Azra su, smatra Nele, na celoj domaćoj rok sceni bili autentični, a Azra je, kako kaže, bila prvi bend koji nije bio rok pamflet.
"Džoni je čovek svilene duše", rekao je Karajlić.
"Tu svoju svilenost branio je arogancijom prema ljudima u neposrednoj blizini. Sreo me je 1994. godine u Beogradu i pitao: "Karajliću, je l’ još uvek sviraš?" Lakonski sam mu odgovorio: "Sviram". A on će: "Pa, zašto to radiš kad ne znaš da sviraš?", ispričao je Nele Karajlić.
Kurir.rs/Nedeljnik/Foto: Dragana Udovičić, Printscreen YouTube
NE PROPUSTITE
