Beograd je veliki grad, njegova kulturna politika i scena ne mogu da budu drugačiji od njegove tradicije, ljudskih potencijala, pozicije i značaja koji ima u regionalnim, evropskim, pa i svetskim okvirima.
Ovako, za Kurir, govori Ivan Karl, sekretar za kulturu Grada Beograda. Razgovor sa filmskim kritičarem i nekadašnjim selektorom Festa počeli smo pričom o prvoj godine rada na ovoj odgovornoj funkciji.
- Primarna obaveza sekretara je da se sa svojim koleginicama i kolegama stara da sistem nesmetano funkcioniše za trideset ustanova kulture i dvanaest manifestacija od značaja za grad, da eventualne različitosti u pristupu i stilu ne budu smetnja, već pokretačka snaga i poligon za novu kreativnost i izražavanje. Pritom, sve ovo što sam naveo moguće je jer gradska uprava vodi Beograd na odgovoran način, što generiše značajna sredstva za sve redovne i nove programe i aktivnosti i istovremeno za kapitalne projekte koji će ostati posle svih nas.
Kolika su izdvajanja za kulturu u Beogradu?
- Iznad proseka republike i iznad projektovanih 1% od ukupnog budžeta, o čemu se često polemiše u jednom delu javnosti. Beograd za kulturu izdvaja više od 3% svog budžeta.
Šta je u planu od važnih projekata?
- Kada sam došao na ovo mesto, Goran Vesić mi je na prvom sastanku, nakon što je prezentovao planove za naredni period, rekao da sam se pridružio u pravom trenutku jer je mnogo toga značajnog u povoju, i bio je u pravu. Aktivno radimo na izradi projekta za novu zgradu Muzeja grada Beograda, koja će biti u Resavskoj ulici, planira se Gradska galerija na Kosančićevom vencu, zatim rekonstrukcija Muzeja afričke umetnosti, koji će dobiti dodatni prostor. Sledeće godine kreću radovi na rekonstrukciji i dogradnji Omladinskog pozorišta Dadov.
Šta smatrate da je bilo jako dobro u prethodnom periodu?
- Pružili smo šansu nekim novim licima i mladim ljudima koji su sada na čelu pozorišta „Duško Radović“, „Pinokio“, Kulturnog centra Beograda. Jug Radivojević je za relativno kratko vreme u Beogradskom dramskom pozorištu uradio veliki posao, a nedavno završen RUTA festival, odnosno Smotra regionalne unije teatara, samo je jedna u nizu novina. Istorijski arhiv je sistem zaštite arhivske građe podigao na najviši mogući nivo. Sajam knjiga, Bitef i Bemus nastavljaju trend rasta u svim segmentima, a nakon sledećeg izdanja verujem da će im se svojim rezultatom nametnuti i Fest.
Ljudi vas nekako najviše vezuju za televiziju, film i Fest...
- Ne može čovek da pobegne sam od sebe, niti treba. Televizija je moja matična profesija, a film, preko FDU, prva ljubav. Što se Festa tiče, u različitim etapama života bio sam njegov deo. Kao gledalac, student, hroničar, do urednika koji je vratio Festove premijere na RTS, selektora u tandemu sa Borom Anđelićem i pisca monografije Festa. Sada kao predsednik Odbora sublimiram ta iskustva u jačanje festivala, koji sa promenjenom koncepcijom traži svoje mesto na međunarodnoj mapi.
Šta vi sami sebi najviše zamerate? Šta je ono što niste uspeli da uradite u prethodnom periodu?
- Zameram što nisam uspeo da pogledam sve predstave koje sam planirao. Ali nadoknadiću dogodine.
Planovi za 2020. godinu?
- Da je provedem slično ili malo bolje nego 2019.
Rekonstrukcija „Buhe“
Postoje novac i dobra volja
U kojoj je fazi rekonstrukcija pozorišta „Boško Buha“?
- Tu nije reč o finansijskim sredstvima i dobroj volji. I jedno i drugo postoji. Izvođenju toliko očekivanih i oku javnosti vidljivih građevinskih radova u ovim slučaju treba da prethodi rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, koji nisu jednostavni i sežu godinama unazad.
Time se intenzivno bavi čitav tim ljudi, a uporedo se odvijaju aktivnosti na izradi projektne dokumentacije, i verujem da ćemo uskoro imati mogućnost da damo konkretne vremenske okvire.
Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
