Skoro da nema reditelja domaće TV serije koji u glumačkoj podeli i nekoj od glavnih uloga nema Nebojšu Dugalića. Povoda za intervju nedelje je bilo mnogo, ali uloge u serijama „Senke nad Balkanom“, „Žigosani u reketu“ i „Državni službenik“ nekako su se nametnuli kao glavna tema.
Slavni glumac i profesor kaže da nikad nije želeo da napusti Srbiju, ali priznaje da ne zna kako je preživeo devedesete godine pod režimom Slobodana Miloševića. Kaže i da je danas srećan što se puno snima.
Veliku pažnju publike privukla je vaša uloga generala Petra Živkovića. Šta nas čeka do kraja serije, jer on je sada bivši premijer i važna figura?
- Ideja autora je bila da se u nastavku „Senki“ poljulja njegova moć. Želeli smo da odslikamo sve pukotine na kojima ta moć stoji. Trudio sam se da ga prikažem kao ranjenu zver, koja i dalje ima moć, ali oseća da je ranjena i krvari. Živković mora da ispliva iz takvih okolnosti i vremena.
Kako ste zadovoljni serijom?
- On je čovek iz senke i službenika senke. Živković nastavlja da deluje s pozicije svoje moći. Videćete šta nas čeka do kraja.
Vaše kolege koje igraju u pozorištu ili na filmu LGBT likove uglavnom igraju feminizirane muškarce. Odlučili ste se da igrate kao alfa mužjak?
- Uvek mi se činilo pogrešno i preterano da se kroz banalne i nijanse feminiziranosti oslikava jedan karakter. Polna ambivalencija u njemu je bila druge prirode. On je bio vojnik i čovek od velike moći. Hteo sam da prikažem taj njegov aspekt karaktera i da samo ne može da odoli svom drugom licu. Tih godina su se takvi ljudi krili od sveta. On je jedini bio moćan da je mogao da upražnjava slobodu svoje prirode.
Koliko su za glumca važne TV serije? Odigrali ste velike uloge u pozorištu, ali popularnost ste stekli u zrelim godinama, nakon velikih rola na televiziji.
- Za glumca je važno da igra ono što ima smisla i da pažljivo bira stvari koji će moći da potpiše. To je jedini način da uradimo nešto dobro u poslu. Da li će mediji prepoznati vaš rad i kad, nije toliko važno. Nešto što je kvalitetno uvek nađe put do publike.
Da li je tačno da najbolje igrate karaktere koji su daleko od vas privatno? U „Žigosanima“ tumačite pokvarenog menadžera, što je veoma različito od vas.
- Samo trebate da razumete kao glumac kako je živeti život u drugoj koži. Više to ima veze s maštom nego s pogledom. Moramo biti dobri posmatrači, pa će to postati naš alat.
Kako pamtite devedesete, Miloševića i Srbiju iz tog vremena?
- Ni sam ne znam kako sam preživeo. Održale su me svirke ispred Doma omladine i leti na moru. Bio sam srećan kad dobijem honorar od 15 maraka. Kasnije smo moj prijatelj Boris Pingović i ja napravili svoj kabare, koji je nedavno izveden 300. put.
Kako vidite današnji trenutak u Srbiji i vašoj profesiji?
- Trenutno zbog TV i filma trpi moja pozorišna karijera. Dugo godina se ništa nije snimalo. Film i TV dopiru do veće broja ljudi. U pozorište odlazi samo dva odsto ljudi i onda je i logično da glumci beže na TV. Nadam se da će to potrajati. Kroz svoj posao i prateći svoju decu upoznao sam mnogo mladih ljudi koji su željni da nešto stvarno učine i to je ono što zaista teši i obećava.
Pominjalo se da napuštate Srbiji i da ćete otići u Kanadu...
- Nije to bila moja izjava, već nečija slobodna interpretacija. Nisam želeo to da komentarišem i da dajem povoda da se nastavlja ta priča.
Uloga šefa tajne službe
NE RADIM ZA DB
Do kraja godine snimate i seriju „Državni službenik“, koja se emituje na kanalu Superstar TV. Da li su vam pozicije poljuljane?
- Svima će se dešavati razni, neočekivani obrti. Ono što mi je povodom te role drago jeste da su se mnogi ljudi koji imaju neposredno iskustvo rada u takvim službama vrlo pohvalno izrazili o mojoj ulozi, rekavši mi da mora da sam ili svojevremeno radio s tim službama ili je radio neko meni blizak, jer je, kao, nemoguće da nemam nikakvog iskustva, kao što zaista i nemam.
Kurir.rs/ Razgovarao Ljubomir Radanov Foto: Marina Lopičić
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
