Nakon pisma o bojkotu Ninove nagrade, koje je potpisalo 17 književnika i reditelj Emir Kusturice, najviše prašine diglo se oko potpisnika Vladimira Tabaševića, prošlogodišnjeg dobitnika ovog priznanja. On za Kurir kaže da nije iznenađen odlukom da priznanje dobije Saša Ilić za roman „Pas i kontrabas“.
- O tome je književni kritičar Igor Perišić govorio s potpunom izvesnošću, mnogo pre samog proglašenja - konstatuje Tabašević na početku razgovora.
Šta Vam to govori?
- Oko tog famoznog Nina, pletu se, za one koji iole prate naše književne okolnosti - krajnje jednostavne niti. Dovoljno je samo da znate ko je u sazivu žirija, kakvu ideološku matricu mantra po glavi i manje-više pouzdano možete da prognozirate ko će iz aktuelne produkcije biti nagrađen. Na čelu ovog žirija je neko koga karakteriše ta opsesivna potreba da svuda oko sebe vidi „pravoslavne krvožednike“ i nagrada, logično, odlazi u ruke pisca koji ima sličnu optiku.
Već prvog dana nakon „pobede“, Ilić je počeo sa svojom izanđanom retorikom o „mračnim devedesetima“, koja nas, u stvari, i drži u tami. Taj diskurs i njegovi propagatori su upropastili čitavu jednu generaciju koja je došla nakon njih, a kojoj i ja pripadam, zarobljavajući nas u vlastitoj paranoji da nekakve opasnosti neprestano vrebaju i da novi rat samo što nije. Potpuno uvereni u to da niko drugi osim njih nije sposoban za mir i da su nam oni svima slamka spasa - oni nam se agresivno nude kao ekskluzivni i jedini moguć „faktor mira“ i „emancipacije“, nikada ne videvši sebe kako toliko dugo krajnje komotno žive od priče kako su nam svima nove devedesete za petama.
Predsednik žirija Teofil Pančić, kog ste pomenuli, osvrnuo se na apel 18 književnika za bojkot Ninove nagrade rekavši da je sve je to deo kulturno-političke atmosfere u kojoj se Srbija davi. Kako to komentarišete?
- Teofil ispravno prepoznaje da su u pitanju „neraščišćena posla“. U pitanju je borba za kulturnu hegemoniju i prevlast tog diskursa koji oni promovišu, a čiju sam ja logiku spoznao „iznutra“ - teorijski i iskustveno - dovedena je u pitanje. Jedino što im preostaje jeste da, hladniji od leda, iznova počnu s tim kako će neki Srbi, na neki Vidovdan, nešto. To je ustajala, odurna, prevaziđena mantra, koja sprečava da se omladina iz regije isključi iz tog „rata sećanja“, koji uvek, kako kaže Malparte, „bukti među poraženima“.
Šta bi trebalo da se promeni da biste ponovo učestvovali u izboru za Ninovu nagradu?
- Neophodno je da promenimo odnose moći u polju kulture. Ninova nagrada je prazan označitelj u koji svako, proizvoljno, upisuje svoje značenje. Uopšte nije reč o tome da se preispitaju uslovi pod kojima bismo neki „mi“ onda pristali na nagradu - reč je o tome da se pokaže mehanizam koji „nevidljivo“ postoji iza sistema nagrađivanja. Kao neko ko je prošlogodišnji laureat i kao neko ko je godinama unazad imao neposredno iskustvo sa „književno-estetskim“ standardima žirija, pouzdano znam šta je ono što se promoviše za književnu vrednost i pouzdano znam koju vrednost, njoj naspram, želim da zastupam. Poslušajte bilo koji nastup i javni govor aktuelnog dobitnika i videćete da su „mračne devedesete“ u oku posmatrača. Ako pročitate nešto od njega, videćete ko povampiruje Miru Marković i kome je ona potrebna.
Da li vas je još neko od kolega podržao i pridružio se apelu za bojkot Ninove nagrade?
- Podržale su nas brojne kolege, a među njima ima jedan koji bi da gata da li će opet dobiti nagradu, pa podržava sa izvesne distance. Njemu na čast.
Gde su pisci, tu je i šala
Profesor Teofil Pančić
Na meti kritika i dalje je predsednik Ninovog žirija Teofil Pančić, a kao povod za šalu pisci su iskoristi tekst o njemu sa portala N1. Pančić je u njemu predstavljen kao profesor, a on sam ne krije da ima samo srednju školu.
- Kako sa srednjom školom postati profesor? Ako ne znate odgovor, obratite se „profesoru“ Teofilu Pančiću. On drži kurs iz tog predmeta i književne kritike - konstatovao je pisac Slobodan Vladušić.
Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
