Treća sezona HBO hit serije „Zapadni svet“ osvojila je publiku širom sveta.
Futuristički tematski park naseljen veštačkim android bićima dobio je pojačanje, glumce Arona Pola i Vensana Kasela. Protagonisti priče o krvavom ratu ljudi i mašina i dalje su Evan Rejčel, Džefri Rajt, Tesa Tompson, Tandi Njuton i Luk Hemsvort, radnik obezbeđenja. Upravo on, pred veliko finale, za Kurir govori o preokretima koje je doživeo i procesu rada na trećoj sezoni.
Ešli Stabs je imao prilično dramatičan početak u novoj sezoni. Gde je bio na kraju prošle?
- Kraj druge sezone bio je prilično dvosmislen. Aludirano je na to da je Ešli jedan od robota „domaćina“ jer se pričalo o tome da ga je tvorac Robert Ford (Entoni Hopkins) unajmio za sebe.
Publika sada ima priliku da upozna Stabsovu humorističniju stranu. Da li je bilo zabavno prikazati je?
- Jeste, ima tu sjajnog humora. Ipak, veoma je zajedljiv i u njegovoj šali oseća se doza cinizma. Poigrali smo se sa tim, posebno sa Brenardom (Džefri Rajt). Nikad do sada nisam na toliko različitih načina opsovao nekog, da čak mislim da je to „nosi se“ u jednom trenutku postalo „volim te“.
U kom trenutku ste saznali da je Stabs domaćin?
- Na aerodromu u Atlanti. Bio je zatvoren, propustio sam let i tada mi je stigla poruka od Nola, tvorca serije, sa svežim dijalozima. Krenuo sam da čitam i zastao - čekaj malo, ovo sam ja. Tako je neprimetno i vešto to ubacio.
Mora da ste se osećali kao da ste glumac u „Zapadnom svetu“ koji tek po čitanju scenarija shvata neke stvari?
- Upravo. Konstantno sam zapitkivao Džonatana jesam li ja domaćin. Samo mi je odgovorio: „Možda.“ Nisam znao šta uopšte radim, ali kad sam dobio božićnu čestitku od Lize Džoj, na kojoj je pisalo: „Čestitke, postaćeš robot, jer oni su večni“, postalo je jasno.
Mislite li da su roboti čovečniji od samih ljudi?
- Da. Od početka zastupam teoriju da su roboti nacrti za novu ljudsku rasu, da ćemo postati društvo koje nastaje iz veštačke inteligencije. Šta će dalje biti, ne znam, jer Stabsu niko ništa ne govori. Verovatno nešto poput tvrdnje Dolores da su domaćini bogovi i da stvaraju ultimativnu rasu.
Da li je ova serija promenila vaš odnos prema novoj tehnologiji?
- Još od samog početka snimanja 2014, pa do sada, primećujem ogromnu razliku. A znajući Lisu i Džonatana, mislim da ni oni nemaju mnogo nade u nju. Dosta toga se reflektovalo u ovoj sezoni. Takođe, deo tog nedostatka nade dolazi i iz rezignacije jer smo na putu s kog nema skretanja. Veštačka revolucija dolazi, desiće se i već se dešava. Koji je odgovor onda? Sigurno nećemo prestati da koristimo tehnologiju. Duh se sad ne može vratiti u lampu, tako da mislim da smo uništeni, ali šta je - tu je.
Šta mislite o tome što su sad žene preuzele glavnu reč u „Zapadnom svetu“?
- Bez toga ova serija ne bi bila ista. Pokazuje se koliko su žene neverovatne. Evan nije ispustila nijedan uzdah viška, svaki pokret je bio na svom mestu. Tendi je pola sezone snimala gola, što je osnažujuće. Obožavam ih sve.
U „Zapadnom svetu“ se suočavate sa vrlo složenim konceptima. Kako se oslobađate pritiska?
- Nije lako osloboditi se Stabsa. Dešavalo se da namerno ne pozovem decu jer mi je bilo potrebno da se odvojim, da imam taj osećaj gubitka. Naučiš to da iskoristiš i na kraju je sve dobro.
Nezgoda na snimanju Pukao mi je mišić
Da li je tačno da vas je i Evan Rejčel povredila dok ste snimali borbenu scenu?
- Zapravo sam se povredio dok sam uz merdevine nosio televizor. Pokušavao sam da ga postavim na zid, ali tada mi je pukao mišić. Zbog toga su sve scene u drugoj epizodi snimane iz drugog ugla. Radio sam jednom rukom dok me nisu operisali i ponovo mi pričvrstili biceps. Jasno je zašto su potrebni kaskaderi.
Kurir / MILICA VUJOVIĆ
Foto: HBO
NE PROPUSTITE
