Najnovije vesti

DA NIJE BILO KORONE, NE BIH NI NAPISAO ROMAN: Književnik Igor Marojević za Kurir o Jasenovcu, Srebrenici, bombardovanju...
Foto: Dragana Udovičić

iskren

DA NIJE BILO KORONE, NE BIH NI NAPISAO ROMAN: Književnik Igor Marojević za Kurir o Jasenovcu, Srebrenici, bombardovanju...

Pop kultura

Veliku pažnju publike izazvao je roman Igora Marojevića "Ostaci sveta". Izdavač "Dereta" ovo delo najavljuje kao knjigu o Jasenovcu, a kritika ga vidi kao najbolje iz opusa pisca.

Za Kurir uoči prve velike promocije knjige Marojević govori o aktuelnim temama, ali zašto mu je inspiracija bila baš istorija.

U romanu "Ostaci sveta" opisujete Španski građanski rat, Jasenovac, Blajburg, Srebrenicu, NATO bombardovanje... Da li je posle toliko zločina u prošlom veku išta ostalo za tekući?

- Bez obzira na sve loše što mu se desi, običan čovek mora da bude spreman da, teorijski, zasnuje novo prijateljstvo i novu ljubav, inače je praktično poništen. Tako i preživela žrtva može da, sagledavanjem onog što joj se desilo i obnovom dostojanstva, normalnije nastavi život. Kazivači tema koje ste pomenuli imaju digniteta da o svojim negativnim iskustvima govore autoironijski, čak sa osećajem za groteskni detalj. Upoznao sam nekoliko takvih ljudi, i divim im se. U "Ostacima sveta" su, posle svega lošeg što se dogodilo, kao pozitivan orijentir ostali mogućnost prevladavanja ličnih trauma, pouka kakvu bi konačno trebalo da izvučemo iz istorije - humor, prijateljstvo i ljubav.

foto: Dragana Udovičić

Kao i u ostalim romanima vaše etnofikcije ("Šnit", "Žega", "Majčina ruka"), koji se čitaju sasvim odvojeno jedan od drugog, sve zaraćene strane su prikazane i kao dželati i žrtve, ali nema utiska o izjednačavanju zločina?

- Naravno. Ne slučajno, Jasenovcu je, iz raznih tačaka gledišta, u romanu posvećeno oko 130 stranica, Španskom građanskom ratu tridesetak, Srebrenici možda 25, tu negde je i NATO bombardovanje, Blajburga je manje... Od Jasenovca i Španskog građanskog rata sam krenuo, do ostalog sam došao utrobnim pisanjem, a na obim prikazivanja nekih zločina u romanu uticale su njihove stvarne razmere, ali i vremenska aktuelnost.

Da li je u nekoj meri uspeh da spontano provozate čitaoca kroz krvavi 20. vek posledica originalnog postupka da, gde jedan pripovedač zaustavi priču, drugi je nastavi, i tako do kraja?

- Sigurno, jer da sam pisao iz trećeg lica, trebalo bi mi za sve to možda 700 stranica, ovako roman iznosi nešto manje od 400. Naravno, nisam merio na koliko strana ću šta opisati, niti koliko će knjiga biti obimna, tako je ispalo spontano.

Uskoro promovišete roman uprkos koroni, kako je na vas uticala pandemija?

- U nametnutoj izolaciji radio sam što i inače, jer sam frilenser: čitao, pisao, prevodio... U poluzatvoru korona mi je omogućila da se svim poslovima više posvetim, inače ne bih dovršio, a kamoli ove godine objavio "Ostatke sveta". Inače, mislim da će pandemija one koji je prežive srazmerno mnogo više oštetiti materijalno i mentalno nego zdravstveno.

foto: Dado Đilas

Koliko vam se čini da je moguće da žena bude bolji ministar kulture od dosadašnjeg, Vladana Vukosavljevića?

- Taj resor je dat nekom ko je izjavio: "Odijum prema meni u javnosti je uglavnom pozitivan", doduše davno. Nadam se da je u međuvremenu štošta naučila. Moguće je da bude bolji ministar kulture od dosadašnjeg ako izboksuje više sredstava za kulturu, tako da bude najmanje jedan odsto budžeta Vlade. Inače, teško da bi mogla da polemički stane na crtu i Pinku i nekim srpskim vajno liberalnim poslenicima javne pljuvačine. Doduše, Vukosavljeviću je posao bio odista lak kad se doticao aktuelnog Ninovog laureata, zapravo državnog kritičara, jer u svim režimima radi u nacionalnoj ustanovi kulture, pri čemu mu smeta kad neko obnavlja sećanje na Jasenovac. Inače, nemam problem sa ženama na mestima ministra, npr. može biti vrlo korisno stvaranje Ministarstva za ljudska prava, ravnopravnost polova i društveni dijalog, a vrlo je zanimljivo da je za ministra odabrana Gordana Čomić.  

Promocija u Beogradu: Druženje s publikom na Kolarcu

Roman "Ostaci sveta", čije ga teme odavno zaokupljaju, kako veli autor, ako ne bude novog potpunog zatvaranja, 4. novembra od 19.30 biće predstavljen na Kolarcu. O knjizi će, pored autora, govoriti recenzent izdanja dr Igor Perišić i urednik u "Dereti" Zoran Bognar.

Kurir/ Foto: Dragana Udovičić

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...