Bivša manekenka Kim Kosanović (26) nakon moždanog udara ne živi tipičan život njenih vršnjaka. Fokus joj je na tome da se oporavi, dane provodi u porodičnoj kući i većinom uči za ispite na fakultetu...
- Od dana kada sam imala moždani udar, život mi se u potpunosti promenio. Od površne osobe sam sazrela u nekoga ko je topliji, empatičniji i svesniji ljudi oko sebe. Bolja sam i pristupačnija osoba. S obzirom da sam radila u svetu koji je dosta hladan i površan - bila sam manekenka, tako me taj ceo svet preuzeo, rekla je Kim Kosanović (26) iz Zagreba.
Njena priča započinje tako što je s prijateljicama pre tri godine otišla na odmor. Spletom okolnosti završila je kod prijatelja u Podgorici u Crnoj Gori i tamo se dogodio trenutak koji joj je zauvek promenio život. Te večeri doživela je moždani udar, s nepune 23 godine.
- Za početak, kad sam se probudila u bolnici, nisam znala ništa. Mislila sam da imam 13 godina. Moje roditelje su doktori upozoravali da ih neću prepoznati, ali jesam. Ništa drugo nisam znala, niti šta ja radim, niti šta oni rade. Nisam se ničega sećala i mama mi je rekla 'samo se opusti'. Obuzela me velika panika jer to je nešto zbog čega sam doslovno mogla da umrem. Sama sam sebi rekla 'Kim ti se toga moraš setiti' - rekla je.
I to joj je uspelo. Setila se šta joj se tačno dogodilo tako što je sve sanjala nekoliko meseci nakon.
- Sve što sam osećala tada, osetila sam i u snu. U tom trenutku me prožela nezamisliva bol, stresla sam se, ustala i otišla sam u WC. Taj hodnik u tom snu mi je bio kilometrima dugačak. Napravila sam korak do dva i pala, došla sam do WC i automatski zaključala vrata. Pala sam i nisam mogla da pričam. Tu sam zapravo čula neki glas koji mi je rekao da umirem i da moram izaći iz tog kupatila. U državi koja uopšte nije moja, u kući ljudi koje zapravo ne poznajem, daleko od porodice i prijatelja. To mi je dalo snagu, a doktori su mi kasnije rekli da je to bilo nemoguće jer sam imala ogromnu količinu krvi u glavi - rekla je Kim za 24sata.hr.
Neko vjeme je bila u komi, a kad se probudila, bila je nepokretna. Teško je pričala, imala je problema s gutanjem, a problemi s pamćenjem prisutni su i danas...
- Kad sam se probudila, bila sam nepokretna. Mama mi je stalno dolazila i vežbala sa mnom, micala mi je ruke i noge, radila sam tablicu množenja, razne zagonetke - rekla je.
U bolničkom krevetu jedino o čemu je razmišljala je da se vrati manekenstvu, no nakon nekog vremena shvatila je kako to nije njezin poziv.
- To mi se dogodilo 2017. godine, a 2019. sam ponovno upisala fakultet, Hrvatsko katoličko sveučilište, deo za psihologiju i sad ponovno studiram. Samostalno, ali ide puno teže. Dobro sam se i brzo oporavila. Naravno, mi ljudi kakvi jesmo, ja bih htela da brže učim, da bolje pamtim i zato mi je na fakultetu dosta teško. Ironično je to da ja ne pamtim dobro, a da bi se oporavila, treba još više da učim. I kad mi dođe da odustanem, moram u sebi pronaći snagu da se nateram da učim zbog samog učenja, što je toliko neopisivo teško - rekla je.
kurir.rs/24sata.hr
NE PROPUSTITE
