Aleksa Nedić, Veljko Milinković i Jelisaveta Todorov, koji čine grupu Vizelj, s pravom su postali miljenici beogradske alternativne i garaž rok scene. Bend postoji već osam godina, a mladi muzičari, koji imaju samo po 23 godine, govore za Kurir o svojoj muzici i o tome koliko je teško biti uspešan u zemlji kao što je Srbija.
Kako biste nam približili muziku koju svirate?
Aleksa: Svaka država treba da ima alternativnu rok scenu. Rešili smo da zvuk prilagodimo vremenu - ne možemo više da budemo ljuti grandžeri i da sve to bude antisistemski, iako je to teško biti. Pošto su ljudi, okolnosti i vreme postali katastrofa, mi smo rešili da malo pričamo o nekim pozitivnim stvarima.
Jelisaveta, otkud ti kao žensko u bendu i za bubnjevima?
Jelisaveta: Nikada nisam mislila da će to što sam žensko da mi pravi problem. Samo sam imala ideju da hoću da sviram bubnjeve, čak me ništa drugo nije ni interesovalo. Meni je tata svirao bas u Partibrejkersima, ali nije imao iskustva s bubnjevima - sama sam naučila da ih sviram. Prvo sam imala svirku s Vizeljima sa svojim bendom, a sada sam njihov deo.
Koji su to problemi vašeg žanra?
Aleksa: Hteli smo da sviramo muziku koja nam se dopada. Jedini problem na koji smo mi naleteli je stvar finansija - nije finansijski balans dobar između suprotstavljenih žanrova. Takođe je problem što nema dovoljno medijskog prostora za nas, ali vama hvala i velika je stvar što smo sada ovde.
U kom momentu ste se probili na sceni?
Aleksa: Ima još tu da se radi i nekoliko slojeva probijanja. Svačije prvo probijanje je kada snimiš pesmu i izbaciš je. Pesma "Nosorog" je momenat kada smo postali primećeni. Sledeće probijanje je bio album, pa EP i u tom momentu možemo da zakazujemo samostalne svirke bilo gde po Srbiji.
Po čemu se vaš bend razlikuje od ostalih?
Aleksa: Mislim da se razlikujemo po tome što se ne libimo da sviramo bilo šta što nam se svira i da se ne libimo da se pojavimo bilo gde, jer smatramo da je cilj promovisanja rok muzike bitniji od bilo kakve ideologije.
S kim biste voleli da sarađujete?
Aleksa: S Đusom, ali i s nekim ko je van ovog žanra. Sa svim bendovima koje smo slušali kao klinci smo već sarađivali.
Postoji li neka osoba ili grupa na alternativnoj sceni poput Saše Popovića za drugi muzički žanr?
Aleksa: Postoji, ali ne na tom nivou jer nema para. Postoji Hali Gali festival - omladinska platforma gde nastupaju bendovi koji su na istom nivou.
Savet za mlade
Prvo škola, a nikako droga
Koji je vaš savet mladima koji počinju da se bave ovom vrstom muzike?
Jelisaveta: Rekla bih im da ne odustaju i da ne mogu da očekuju da će stvari pasti sa neba ako se ne trudiš.
Aleksa: Moj savet je da mladi idu u školu, da se ne drogiraju i da ne slušaju hevi-metal - u kontekstu da ne počnu od njega, jer se obično završi s njim.
Kurir/ Maša Kostić, foto: Damir Dervišagić
NE PROPUSTITE
