Nakon početka prikazivanja filma Predraga Antonijevića "Dara iz Jasenovca" u američkim bioksopima, tamošnja kritika ne prikriva zapanjenost događajima u logoru Jasenovac, kao ni divljenje za maestralno glumačko umeće devojčice Biljane Čekić.
Pripovedanje o devojčici Dari i njenom dvogodisnjem bratu Budi kroz užase ozloglašenog logora Jasenovac nije izostavio ni u tekstu portala Balkaninsight.
"Dara iz Jasenovca" optužena je da širi srpsku nacionalističku agende, ali zapravo predstavlja ozbiljan pokušaj prikazivanja fašističkog ugnjetavanja.
Samo nekoliko nedavnih filmova o Holokaustu izazvalo je toliko kritika ili čvrstih mišljenja iz razloga koji su se u potpunosti odvojili od samog filma.
U avgustu 1941. godine, fašističko- ustaški pokret uspostavio je sistem logora Jasenovac, gde je ubijeno više od 83.000 Srba, Roma, Jevreja i antifašista kao rezultat rasnih i drugih diskriminacionih zakona.
Vredi imati na umu da je "Dara" igrani film, a ne dokumentarac; povezivanje događaja i likova u dramske svrhe standardni je deo filmske konvencije.
Za razliku od ponekad crtanog prikazivanja osoblja logora, film dirljivo istražuje neukusne i složene moralne kompromise na koje su zatvorenici koncentracionih logora u čekaonici smrti prisiljeni, a kamera ih izbliza snima. izražajna lica.
Iznad svega, tihi, dostojanstveni nastup Biljane Čekić u ulozi Dare, odlučne da spasi bebu, ali očajnički ne želeći da bude odvojena od njega, čak i po cenu da ga spasi, nosi film sa sobom. Poslednjim neizvesnim kolutom emocionalno smo zahvaćeni njenom sudbinom; do poslednjeg trenutka je zaista nejasno kako će se njena priča rešiti sama od sebe.
Možda su zasluge i mane ovog filma manje bitne od onoga što predstavlja. Uprkos svim svojim greškama, "Dara" značajan je proboj koji pruža referentnu tačku regionalnim direktorima koji žele da snimaju ozbiljne komercijalne filmove o ratnoj Jugoslaviji usredsređene na žrtve, stoji između ostalih u tekstu.
Kurir/ Maša Kostić Foto: Aleksandar Letić
NE PROPUSTITE
